Makdonel Daglas MD-11
Makdonel Daglas MD-11 (engl. McDonnell Douglas MD-11) je širokotrupni tromotorni putnički avion namenjen dugolinijskom saobraćaju.
| Makdonel Daglas MD-11 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | putnički, transportni | |
| Posada | 2 | |
| Broj putnika | 285 do 410 | |
| Poreklo | SAD | |
| Proizvođač | Makdonel Daglas | |
| Probni let | 10. 01. 1990. | |
| Uveden u upotrebu | decembar 1990. | |
| Status | u upotrebi kao kargo avion | |
| Prvi operater | FedEks, UPS Erlajn, Lufthansa Kargo i KLM | |
| Broj primeraka | 200 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 61,24 m | |
| Visina | 17,60 m | |
| Raspon krila | 51,70 m | |
| Površina krila | 339,00 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 128.809 kg | |
| Normalna poletna | 273.300 kg | |
| Pogon | ||
| Motori | mlazni | |
| Broj motora | 3 | |
| Fizičke osobine | ||
| Raketni motor | PW 4460, PW 4462, GE CF6-80C2D1F | |
| Potisak RM-a | 270, 280, 274 | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 945 km/h | |
| Ekonomska brzina | 876 km/h | |
| Dolet | 12.655 km | |
| Plafon leta | 13.100 m | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Projektovanje i razvoj uredi
Zasnovan je na starijem DC-10 i ima za 6 m duži trup, može da ponese 50 putnika više, ima nove motore, krila, digitalni kokpit i zahteva samo 2 pilota. MD-11 je proizvođen u četiri modela: putnički, potpuno teretni, adaptibilan putnički/teretnjak (izbacivanjem sedišta se od putničkog aviona pravi teretni) i „kombi“, gde je prevoz putnika i robe odvija na glavnoj palubi i plus dodatni teret ispod palube. Sve verzije aviona MD-11 imaju i svoje varijante za produženi domet (ER). Rad na programu je započet 1986. godine. Prototip je prvi put poleteo 10. januara 1990. a u saobraćaj je ušao 7. decembra iste godine za kompaniju Finer na liniji između Helsinkija i Tenerifa. Broj sedišta u avionu zavisi od klasa i varira od 285 kad ima sve tri klase do 410 kada je u avionu samo jedna, ekonomska klasa. Kao i kod DC-10, avion Makdonel Daglas MD-11 je tromotorni avion sa dva motora koja su okačena na gondolama ispod krila, a treći motor je, kao i kod njegovog prethodnika, ugrađen u koren vertikalnog stabilizatora na repu. Raspon krila je povećan u odnosu na DC-10, a na kraju krila su ugrađene vinglete koje su smanjile potrošnju goriva za 2,5%.
U prvim godinama proizvodnje bilo je dosta tehničkih problema, posebno što se tiče performansi. Najviše je bilo problema sa dometom aviona, koji je u stvarnosti bio znatno manji nego što je Makdonel Daglas obećavao. Makdonel Daglas, Prat&Vitni i Dženeral Elektrik 1990. godine započinju modifikaciju projekta s ciljem poboljšanja korisne nosivosti, većeg doleta, osobina motora i aerodinamike aviona. Aerodinamička poboljšanja istraživana su zajedno sa NASA istraživačkim centrom. Rad na modifikaciji aviona je trajao do 1995. godine kada je dostignut prvobitno zadati dolet. Nažalost, šteta koja je načinjena otkazivanjem poručenih aviona nije se mogla popraviti.
Varijante aviona Makdonel Daglas MD-11 uredi
Avion je prodavan u četiri civilne verzije:
- MD-11P - putnička varijanta,
- MD-11F - teretna varijanta - kargo,
- MD-11C "Combi" - kombinovana putničko-teretna varijanta
- MD-11CF - adaptibilna (promenljiva) vatijanta, putnička ili teretna u zavisnosti da li su izvađena sedišta ili ne.
Operativno korišćenje uredi
Korišćenje u svetu uredi
Avion MD-11 je isporučen i bio u službi kod više od 20 avio-kompanija, u 55 zemalja. Iako se kao putnički avion nije naročito dobro pokazao, teretna verzija MD-11F je pokazala izuzetne rezultate i veoma je popularna među avio-kompanijama. Većina MD-11 je već konvertovana ili će biti konvertovana u teretnjake u bližoj budućnosti. Boing i Makdonel Daglas su se 1996. godine ujedinili u jednu kompaniju. Ubrzo zatim Boing je objavio da prekida proizvodnju MD-11 zbog manjka interesovanja ali i zbog toga što nije želeo da pravi konkurenciju samom sebi i novom Boingu 777. Poslednji primerak je isporučen Lufthanzi 22. februar 2001. godine. Ukupno je proizvedeno tačno 200 primeraka ovih aviona.
Korišćenje kod nas uredi
Među prvim kompanijama koje su naručile ovaj tip aviona bio je i JAT koji je naručio 4 komada sa planiranom isporukom u 1992. godini. Već u februaru 1987. JAT je započeo pregovore sa Makdonel Daglasom u vezi sa nabavkom MD-11 koji je trebalo da zameni DC-10. Odluka o kupovini tri MD-11(YU-AME/F/G) donesena je 3. marta 1989. godine, a juna 1990. JAT je poručio i četvrti primerak, plus još dva kao opciju. Međutim, ti avioni, iako su dva već bila proizvedena, nikada nisu isporučeni zbog sankcija UN prema SRJ.
Karakteristike aviona Makdonel Daglas MD-11 uredi
| MD-11 | MD-11F | MD-11C | MD-11CF | |
|---|---|---|---|---|
| Kapacitet putnika |
285 do 410 | 26 paleta | (181+6pal.)/410 | (285 do 450)/26 pal. |
| Najveća težina pri uzletanju | 273.300 kg | 280.000 kg | 280.000 kg | 283.000 kg |
| Dolet | 12.655 km | 7.310 km | 12.435 km | (P)12.655/(T)7.310 km |
| Brzina krstarenja | 945 km/h | 945 km/h | 945 km/h | 945 km/h |
| Dužina | 61,24 m | 61,24 m | 61,24 m | 61,24 m |
| Raspon krila | 51,70 m | 51,70 m | 51,70 m | 51,70 m |
| Visina aviona | 17,60 m | 17,60 m | 17,60 m | 17,60 m |
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9.
- Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172.
- Rendall, David (1999). „Boeing (McDonnell Douglas) MD-11”. Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. str. 224. ISBN 978-00-0470-980-2.
- Donald, David (1997). „McDonnell Douglas MD-11”. The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. str. 615. ISBN 978-18-9410-224-7.
- Donald, David (1999). „McDonnell Douglas MD-11”. The Encyclopedia of Civil Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). San Diego: Thunder Bay Press. ISBN 978-15-7145-183-5.
- Aboulafia, Richard (1996). „McDonnell Douglas MD-11”. Jane's Civil Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Glasgow: Harper Collins Publishers. str. 80—81. ISBN 978-00-0711-024-7.
- Chant, Christopher; Taylor, Michael J.H (2006). „McDonnell Douglas MD-11”. The World's Greatest Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Edison, NJ: Chartwell Books. str. 233. ISBN 978-07-8582-010-9.
- Taylor, Michael (1996). „McDonnell Douglas MD-11”. Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. str. 224.
- Taylor, Michael (1999). „Boeing (McDonnell Douglas) MD-11”. Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. str. 259—260.
- Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6.
Spoljašnje veze uredi
- „MD-11” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 30. avgust 2010.[mrtva veza]
- „The McDonnell Douglas MD-11” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.airliners.net. Pristupljeno 30. avgust 2010.
- „MD-11 Commercial Transport” (na jeziku: (jezik: engleski)). Zvanična internet prezentacija Boinga (www.boeing.com). Arhivirano iz originala 28. 11. 2006. g. Pristupljeno 30. avgust 2010.
- „Commercial Airplanes: MD-11 Family” (na jeziku: (jezik: engleski)). Zvanična internet prezentacija Boinga (www.boeing.com). Arhivirano iz originala 08. 03. 2013. g. Pristupljeno 30. avgust 2010.
- „McDonnell Douglas MD-11 Aircraft” (na jeziku: (jezik: engleski)). AviationExplorer.com - The Website For Aviation Enthusiasts. Pristupljeno 30. avgust 2010.
- „McDonnell Douglas (now Boeing) MD-11 Medium to Long-Range Jetliner” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aerospaceweb.org. Pristupljeno 30. avgust 2010.
- „MD-11” (na jeziku: (jezik: engleski)). GlobalSecurity.org. 1. april 2008. Pristupljeno 30. avgust 2010.