Makedonija (tema)
Makedonija (grčki: Μακεδονία) je bila tema Vizantijskog carstva koja je postojala u periodu od kraja 8. tj. početka 9. veka pa do 11. veka. Prestonica teme Makedonije bio je grad Jedrene.
| Tema Makedonija Θέμα Μακεδονίας | |
|---|---|
| kraj 8./početak 9. veka—11. vek | |
 Vizantijski Balkan oko 900. godine | |
| Regija | Balkan |
| Zemlja |  Grčka Turska Bugarska |
| Događaji | |
| Vladavina | |
| • Oblik | tema |
| Istorija | |
• Uspostavljeno | kraj 8./početak 9. veka |
• Ukinuto | 11. vek |
Istorija
uredi
Od početka 6. veka teritorija bivše Makedonske dijeceze koja je ušla u sastav Vizantijskog carstva postala je predmet čestih upada slovenskih plemena. U toku narednih vekova dolazi do drastičnih demografskih i kulturnih promena. Sloveni su stvarali sklavinije potpomognuti od strane Prabugara ili Avara. Krajem 7. veka Vizantinci su organizovali veliku ekspediciju protiv Slovena u ovoj oblasti. Brojna slovenska plemena pokorio je car Justinijan II 688/9. godine. Uspostavljena je nova tema Trakija u zaleđu Soluna[1][2][3]. Ipak, stanje u ovoj oblasti bilo je daleko od stabilnog. Imperija je primorana da povuče svoju odbrambenu liniju južno od obale Egejskog mora sve do kraja 8. veka. Kao posledica toga nastaje tema Makedonija između 789. i 801/2. godine[4]. Rezultati sigilografije pokazali su da je postojala turma Makedonija ranije. Bila je podređena strategu Trakije. Prvi poznati makedonski strateg bio je patrikije Jovan Aplakes koga pominje Teofan Ispovednik (oko 813). Isti hroničar pominje i Lava, brata evnuha Etija, koji je imenovan monostrategom Trakije i Makedonije 801/2. godine. Kasnije je teritorija koja je pod njegovom nadležnošću podeljena između dva stratega radi lakše kontrole[5]. Iako je postojanje teme potvrđeno 960-tih godina, odsustvo stratega u Eskorijalskom taktikonu (pisanom oko 975) dovelo je do pretpostavke da je tema možda ukinuta i podređena vlasti duksa Jedrena[6][7]. Postojanje teme je, međutim, ponovo potvrđeno 1006/7. godine. Krajem 10. veka, kao rezultat osvajanja Jovana Cimiskija (969-976) i Vasilija II Bugaroubice (976-1025) dolazi do promena na Balkanskom poluostrvu. Stvorene su nove teme sa centrima u Filipopolju i Beroi, dok na jugu nastaje tema Boleron (početkom 11. veka)[7].
Reference
uredi- ^ Nesbitt & Oikonomides 1991, str. 110
- ^ Kazhdan 1991, str. 1261.
- ^ Treadgold 1995, str. 29.
- ^ Pertusi 1952, str. 162.
- ^ Treadgold 1991, str. 92–93, 124
- ^ Treadgold 1995, str. 114.
- ^ a b Soustal 1991, str. 50.
Izvori
uredi- Kazhdan, Alexander Petrovich, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, New York and Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Nesbitt, John W.; Oikonomides, Nicolas, ur. (1991). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art, Volume 1: Italy, North of the Balkans, North of the Black Sea. Washington, District of Columbia: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 978-0-88402-194-0.
- Pertusi, A. (1952). Constantino Porfirogenito: De Thematibus (na jeziku: Italian). Rome, Italy: Biblioteca Apostolica Vaticana.
- Soustal, Peter (1991). Tabula Imperii Byzantini, Band 6: Thrakien (Thrakē, Rodopē und Haimimontos) (na jeziku: German). Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 978-3-7001-1898-5.
- Treadgold, Warren T. (1991) [1988]. The Byzantine Revival, 780–842. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1896-7.
- Treadgold, Warren T. (1995). Byzantium and Its Army, 284–1081. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3163-8.