Maksim III Jerusalimski
Sveti Maksim Jerusalimski (Maksim III Jerusalimski) je bio ranohrišćanski svetitelj i episkop Jerusalima oko 333. godine do njegove smrti 347. godine. Bio je treći episkop Jerusalima po imenu Maksim, a druga dvojica su bila u drugoj polovini 2. veka[1].
Tokom jednog od progona hrišćana svog doba bio je mučen zbog svoje hrišćanske vere, pa je tako postao poznat kao ispovednik, iako se savremeni izvori ne slažu da li se to dogodilo u vreme vladavine Galerija Maksimijana ili vladavine savladara Dioklecijana i Maksimijana. Bio je sveštenik u Jerusalimu, a Sozomen svedoči da je bio toliko popularan u narodu zbog dobrog karaktera i po tome što je bio ispovednik da je narod insistirao kada je Sveti Makarije pokušao da ga postavi za episkopa Lide (poznatog i kao Diospolis). po njegovom zadržavanju u Jerusalimu. Po Makarijevoj smrti Maksim je postao episkop Jerusalima i bio je prisutan 335. godine na prvom Saboru u Tiru i potpisao je saborsku osudu Atanasija. Tokom Atanasijevog povratka iz izgnanstva, oko 346. godine, Maksim je sazvao sinod u Jerusalimu od šesnaest palestinskih episkopa koji su dočekali Atanasija. Sokrat Sholastik je zapisao da je Maksim „vratio zajedništvo i čin“ Atanasiju, Atanasije je dobio podršku u borbi protiv arijanaca, a Maksim je unapredio želju jerusalimskih episkopa da njihova stolica po statusu bude jednaka mitropolitskoj stolici u Cezareji, što je kasnije ostvareno u 451. godine[2].
Maksima je na mestu episkopa jerusalimskog nasledio sveti Kiril, iako je proces nejasan. Sozomen i Sokrat kažu da su Maksima svrgnut u korist Kirila od strane Akakija iz Cezareje i Patrofila iz Skitopolja, oba arijanca. Jeronim umesto toga kaže da je Maksimov nameravani naslednik bio Iraklije, koga je Maksim imenovao na samrtnoj postelji, ali da su Akakije i Kiril svrgli Iraklija i učinili Kirila episkopom. Rufin pominje samo da je hirotonija na neki neodređen način bila „nepravilna”. Bez obzira na to kako je došlo do sukcesije, Kiril i Akakije će postati ogorčeni neprijatelji tokom narednih nekoliko godina, ne slažući se kako u arijanskoj kontroverzi tako i u pogledu prvenstva i prava svake stolice[3].
Pravoslavna crkva proslavlja svetog Maksima 9. maja i 26. avgusta.
Izvori uredi
- ^ McClintock, John (1891). Cyclopaedia of Biblical, Theological, and Ecclesiastical Literature (na jeziku: engleski). Harper & brothers.
- ^ Butler, Alban; Burns, Paul (1997-01-01). Butler's Lives of the Saints (na jeziku: engleski). A&C Black. ISBN 978-0-86012-254-8.
- ^ Hanson, Richard Patrick Crosland; Hanson, R. P. (2005-01-01). The Search for the Christian Doctrine of God: The Arian Controversy 318-381 AD (na jeziku: engleski). A&C Black. ISBN 978-0-567-03092-4.