Макс Хавелар
Maks Havelar, ili Licitacija kafe Nizozemskog trgovačkog društva (hol. Max Havelaar, of de koffi-veilingen der Nederlandsche Handel-Maatschappy) najpoznatije je delo Edvarda Dauvesa Dekera koje je objavio pod pseudonimom Multatuli 1860. godine. Ovaj roman je Multatuli napisao za tri nedelje, nakon povratka iz Holandske Indije. Roman je 2002. godine proglašen za najznačajnije literarno ostvarenje na nizozemskom jeziku. Preveden je na preko 30 jezika.[1]
| Maks Havelar, ili Licitacija kafe Nizozemskog trgovačkog društva | |
|---|---|
| Orig. naslov | Max Havelaar of de koffieveilingen der Nederlandsche handel-maatschappij |
| Autor | Edvard Dauves Deker |
| Zemlja | Nizozemska |
| Jezik | Holandski jezik, holandski |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | Roman |
| Mesto i vreme radnje | Holandska Indija, Indonezija; 19. vek |
Istorijska pozadina
urediPočetkom 19. veka, zbog ekonomskog neuspeha VOC-a, kontrolu nad Holadskom Indijom dobija holandska vlada. U cilju povećanja prihoda, holandska kolonijalna vlada primenila je niz mera koje se nazivaju kultivacijski Sistem (hol: Cultuurstelsel). Indonežani su morali da uzgajaju hranu za kojom je u Evropi bila velika potražnja, kao što su šećer i kafa. Kafa je kasnije bila prodavana na velikim berzama u većim gradovima Holandije. Takođe su uveli i poreze koje lokalno stanovništvo nije bilo u stanju da isplati. Holanđani su počeli da zloupotreljuju svoju kolonijalnu moć, posebno na ostrvima Java i Sumatra. To je dovelo do velikog siromaštva i gladovanja lokalnog naroda.[2]
Struktura
urediRoman „Maks Havelar“ ima polifonu strukturu i počinje kao pisanije Batavusa Drohstopela, amsterdamskog trgovca kafom, čijim je već samim imenom Multatuli ukazao na prototip holandskog malograđanina i hipokrite. Drohstopelovo pripovedanje inicirano je slučajnim susretom sa starim školskim drugom Šalmanom koji mu uručuje svoje rukopise sa molbom da mu pomogne oko objavljivanja.[3]
Pripovedanje preuzima romatični mladi Štern koji je na praksi kod Drohstopela kao sin njegovog poslovnog partnera iz Nemačke. Nezadovoljan Šternovim romantičarskim tonom, Drohstopel sve češće „upada“ u njegovo pripovedanje.[4]
U prvom licu se oglašava i glavni lik Šalmanovog rukopisa, Maks Havelar, koji stupa na scecnu postavljenjem za zamenika guvernera u provinciji Lebak. Ubrzo sledi i njegov sukob sa kolonijalnom administracijom zbog njenog protivzakoniog zataškavanja samovolje lokalnog vladara koju Havelar alias sam Multatuli u skladu sa zakonom i svojim osećanjem časti beskompromisno razotkriva. Opisi daljih događaja dobrim delom su zasnivani na autentičnim Multatulijevim aktima i dopisima.
Na kraju romana, autor odbacuje fiktivne likove i kompoziciju i lično se obraća najvišoj instanci koju priželjkuje za publiku: tadašnjem holandskom kralju Vilemu III.
Likovi
urediGlavni likovi
urediMaks Havelar
urediNajpre se mora spomenuti da je Maks Havelar veoma komplikovana ličnost u knjizi. On se pojavljuje kroz tri lika – Šalman, Maks Havelar i Multatuli. Ova tri lika čine jednu ličnost. Šalman je u stvari Maks Havelar nakon svog povratka u Holandiju. Multatuli je pseudonim Edvarda Dauvesa Dekera, koji je imao istu sudbinu kao i Maks Havelar u romanu. Sva tri lika predstavljaju idealizovani autoportret Edvarda Dauvesa Dekera.
Maks Havelar ima 35 godina i holandske je nacionalnosti. „Bio je vitak i imao je brze pokrete. Spolja, njegova kratka i pokretna gornja usna, i njegove velikeplave oči koje su (...) koje su bile poput sna. (...) njegova plava kosa visila je glatko. "[5] Havelar je pre svega pravedan čovek, ne želi ni u kom trenutku da učini nepravdu i čini sve što može da pomogne drugima. On je toliko naklonjen istini i pravdi da zbog toga i upada u nevolje. Takođe je veoma osetljiv, marljiv, inteligentan („Nijedna nauka mu nije strana“)[6]. I njegovim stavovima o životu, umetnosti, kulturi i ljubavi saznajemo iz razgovora sa Duklari i Ferbruhe tokom večere. On smatra da se ninakome ne sme izvršiti nepravda. Maks Havelar je lik koji se razvija u toku romana.
Batavus Drohstopel
urediBatavus Drohstopel je sebičan i drzak trgovac. On je stari školski Šalmanov prijatelj. On je lik koji se tokom romana ne razvija. On je jedan od pripovedača i on vidi Havelara kao pretlju trgovini kafe. Drohstopel je zainteresovan samo za svoj profit a nepravda ga apsolutno ne zanima. Njegova glavna uloga je da bude čista suprotnost Maksu Havelaru, i samim tim i čitaocu bude lakše da razume situaciju u romanu. Drohstopel ne podnosi laži i često napominje da ga samo istina zanima. Njegovi stavovi o životu, umetnosti i kulturi su banalni. Drohstopel smatra da Javanac mora biti prinuđen na rad jer će inače živeti u siromaštvu. Drohstopel je personifikacija za tipičnog malograđanina u to vreme.
Ernest Štern
uredi
O Šternu ne znamo puno. On dolazi iz Hamburga, na praksu kod Drohstopela. Njemu Drohstopel daje zadatak da pregleda Šalmanove spise i da od toga napravi priču. Štern je veoma zainteresovan za istoriju i nepravdu u Lebaku. On je pripovedač Havelarovih odlomaka u romanu.
Sporedni likovi
urediTina i Maks
urediTina je žena Maksa Havelara, i njen lik je zasnovan na Mulatulijevoj supruzi. Dolazi iz bogate porodice koja misli da treba da napusti Maksa Havelara, ali njoj to nije ni na kraj pameti. Pisac za nju kaže da je lepa, da ima lavlje srce i da je verna Maksu Havelaru. Maks je opisan kao veoma pristojan dečak.
Ferbruhe
urediFerbruhe je konrolor Lebaka. On je pristojan, srdačan, komunikativan, gostoljubiv i uvek je spreman da pomogne. On je takođe podređen Havelaru.
Regent
urediRegent, Karta Nata Negara, je pristojan i ljubazan starac. Zbog svojih dugova on je prinuđen da eksploatiše ljude, i tera ih da rade, a da za to ne budu plaćeni. On je Havelarov „neprijatelj“.
Umetnute priče
urediPostoje dve umetnute priče u ovom romanu: Priča o japanskom zidaru i priča o Saiđi i Adindi.
Priča o Japanskom kamenolomcu
urediTo je priča o jednom japanskom kamenolomcu koji je puno radio ali malo zarađivao te je bio nezadovoljan. Jednog dana je poželeo da postane kralj, pa je došao anđeo koji je to i učinio. Kada je postao kralj shvatio je da sunce toliko jako sija pa je poželeo da postane sunce, i anđeo mu je ispunio i tu želju. Međutim, opet je postao nezadovoljan kada je shvatio oblaci zaklanjaju njegove zrake te je tada poželeo da postane oblak i ta želja mu je bila ispunjena. Počeo je da lije kišu na celu planetu ali je ubrzo shvatio da ta kiša nije mogla ništa da učini kamenu, te je poželeo da postane kamen. Kada je postao kamen, došao je kamenolomac koji ga je polomio. Tada je on poželeo da ponovo postane kamenolomac. Kada je postao kamenolomac, ponovo je radio za malo para ali je uprkos tome bio vrlo srećan.
Priča o Saiđi i Adindi
urediOvo je ljubavna priča o Saiđi i Adindi koji su u živeli u Lebaku. Kada je Saiđa imao sedam godina regent je došao da uzme bivola njegovog oca, njegov najvažniji posed. Otac odlučuje da kupi novog bivola ali im ga nakon dve godine regent ponovo oduzme. Oni zatim kupuje trećeg bivola koji nije bio tako snažan kao prethodni ali je jednom prilikom spasio Saiđin život. I ovaj bivol ubrzo biva oduzet. Saiđin otac nije više imao prihoda da plati kamatu te odlučuje da pobegne. Petnaestogodišnji Saiđa odlazi u Bataviju da nađe posao, ali pre toga pravi dogovor sa Adindom da se nakon proteklih 36 meseci nađu ispod jednog drveta. Kada je tri godine prošlo, Saiđa se vraća u Lebak i odlazi ispod drveta gde po dogovoru treba da se nađe sa Adindom. Kada se Adinda ne pojavi on odlazi da nađe njenu kuću ali mu seljaci koji tu žive kažu da je Adinda nedavno pobegla sa svojom porodicom. On odlučuje da se pridruži pobunjenicima, ne bi li našao Adindu. Nedugo zatim, prolazeći kroz selo koje je zapalila holandska vojska, pronalazi mrtva tela Adindine porodice a kasnije i Adindin osakaćeni lelj. Saiđa odluči da se bori protiv holandske vojske ali ubrzo biva ubijen.
Multatulijev cilj
urediMultatuli je napsao ovaj roman u znak protesta protiv kolonijalnih politika. Njega je najviše pogađalo koristoljublje i nezainteresovanost holandskih kolonijalnih činovnika koji se nisu držali slova sopstvenih zakona. On je smatrao da su Javanci žrtve izrabljivanja i zlostavljanja. Onaj ko se tome suprotstavi dobijao bi ukor od pretpostavljenih, prinuđen je da kao častan čovek da otkaz te stoga trpi glad. Holandija ima koristi od izrabljivanja Javanaca i zatvara oči pred tim i kasira profit uz dužno aminovanje drohstopelovskih hipokritika. Roman se završava tako što Multatuli upućuje strastvenu tiradu lično holandskom kralju. Ipak, Maks Havelar nije anti-kolonijalni roman. Multatuli nikada nije izneo svoj stav o kolonijalizmu ali se zalagao za to da Javanci prestanu da budu zlostavljani i da za svoj radu butu pošteno plaćeni. Multatuli je uspeo da ovim romanom podigne svest Evropljanima koji su u to vreme živeli u bogatstvu. Ovo je kasnije dovelo do nove holandske Etičke Politike kojom je Holandska Kolonijalna Volitika pokušala da se iskupi za svoje postupke.
Filmska adaptacija
urediPostoji više filmskih adaptacija koje su rađene prema ovom romanu. Najpoznatija je iz 1976. godine u režiji Fonsa Rademakersa. Film Maks Havelar je bio zabranjen u Indoneziji sve do 1987. godine.
Reference
uredi- ^ Novaković-Lopušina, Jelica (2012). Uvod u holandsku i flamansku književnost. ISBN 978-86-7157-598-0.
- ^ Maas, Nop (2000). „Dat boek is meer dan een boek - het is een mensch.”. www.dbnl.org.
- ^ Sötemann (1966). „De structuur van Max Havelaar”. www.dbnl.org.
- ^ Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike (1. izd.). Zrenjanin, Novi Sad: Agora. str. 48—49.
- ^ Maks Havelar. str. 86.
- ^ Maks Havelar.