Malagaški ustanak
Malagaški ustanak (fr. Insurrection malgache; malg. Tolom-bahoaka tamin' ny 1947) je bio malagaška pobuna protiv francuske kolonijalne vladavine na Madagaskaru, koja je trajala od marta 1947. do februara 1949. godine. Počev od kasne 1945., prvi poslanici Francuske skupštine sa Madagaskara, Žozef Raseta, Žozef Ravuahangi i Žak Rabemanandžara iz Demokratskog pokreta za malagašku obnovu (MDRM), predvodili su napore za postizanje nezavisnosti Madagaskara putem legalnih kanala. Neuspeh ove inicijative i oštar odgovor koji je su malagaški poslanici dobili od administracije socijaliste Pola Ramadjea radikalizovali su elemente malgaškog stanovništva, uključujući vođe nekoliko militantnih nacionalističkih tajnih društava.[1]
| Malagaški ustanak | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo oslobodilačkih ratova i dekolonizacije Afrike | |||||||
 Spomen područje u Moramangi, deo nacionalnog muzeja posvećenog Ustanku. | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Francuska |
Malgaška tajna društva Vi Vato Sakelika Jini Panama MDRM | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
Žil Marsel de Kope Pjer Gabrijel de Ševinj |
Viktorijan Razafindrabe Mišel Radaoroson† Mondža Džaona | ||||||
| Jačina | |||||||
| 30.000 (1948) | preko stotine hiljada | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| 590 poginulih francuskih vojnika | nepoznato | ||||||
|
| |||||||
Uveče 29. marta 1947. malgaški nacionalisti, naoružani uglavnom kopljima, pokrenuli su koordinirane iznenadne napade na vojne baze i plantaže u vlasništvu Francuza u istočnom delu ostrva koncentrisanih oko Moramanga i Manakara . Nacionalistička ideja emancipacije brzo je prihvaćena na jugu i ustanak se proširio na centralne planine i glavni grad Antananarivo do sledećeg meseca, sa procenjeno preko milion malgaških ustanika.[2]
Od maja 1947. Francuzi su počeli da guše pobunu. Utrostručili su broj vojnika na ostrvu na 18.000, pre svega prebacivanjem vojnika iz drugih francuskih kolonija u Africi. Kolonijalne vlasti su nastojale da se bore na fizičkim i psihološkim frontovima i angažovale su se u raznim terorističkim taktikama koje su osmišljene da demorališu stanovništvo. Francuska vojna snaga vršila je masovno pogubljenje, mučenje, ratno silovanje, paljenje čitavih sela, kolektivno kažnjavanje i druge zločine kao što je bacanje živih malgaških zatvorenika iz aviona (letovi smrti).
Procenjeni broj žrtava u Madagaskaru varira od od 11.000 do preko 100.000 stradalih. Ustanici su ubili oko 550 francuskih državljana, kao i 1.900 malgaških kolonijalnih vojnika francuske vojske. Do avgusta 1948. većina nacionalističkih vođa je ubijena ili zarobljena, a ustanak je efektivno ugušen do decembra 1948. godine. Poslednji aktivni oružani otpor ugušen je do februara 1949. godine.
Nasilna represija nad pobunom ostavila je duboke traume u malgaškom društvu. Generacija intelektualne i privredne klase je zbrisana, što je stvaralo probleme za zemlju kada je stekla nezavisnost 1960. godine. Prva tri poslanika Madagaskara su uhapšena, mučena i držana u zatvoru sve dok nisu amnestirani 1958. godine. Još jedan lider koji je preživeo sukob, Mondža Džaona, takođe je bio u zatvoru devet godina, a zatim je osnovao partiju Madagaskar za Malgašane (MONIMA), koja je imala značajan uticaj na malgašku politiku. Francuska je klasifikovala većinu dokumenata koji se odnose na ustanak, a francuska vlada je ćutala o toj temi sve dok francuski predsednik Žak Širak represiju nad ustankom nije proglasio „neprihvatljivom“ tokom zvanične posete Madagaskaru 2005. godine. Nekoliko malagaških režisera snimalo je filmove o periodu ustanka. Vlada Madagaskara je 1967. godine proglasila 29. mart nacionalnim praznikom, a 2012. godine u Moramangi je otvoren muzej posvećen ustanku.
Vidi još
urediIzvori
uredi
- ^ „Malagasy Uprising”. Arhivirano iz originala 30. 3. 2017. g. Pristupljeno 29. 3. 2017.
- ^ „Malagasy Uprising”. Arhivirano iz originala 30. 3. 2017. g. Pristupljeno 29. 3. 2017.
Literatura
uredi- Clayton, Anthony (2013) [1st pub. 1994]. The Wars of French Decolonization (na jeziku: engleski). Abingdon-on-Thames: Routledge. ISBN 9781317894865.
- Masson, Antoine; O'Connor, Kevin (2007). Representations of Justice. Brussels: Peter Lang. ISBN 978-90-5201-349-7.
- Oliver, Roland; Fage, John Donnelly; Sanderson, G.N. (1985). The Cambridge History of Africa. 6. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-22803-9.
- Quemeneur, Tramor (2004). 100 fiches d'histoire du XXe siècle (na jeziku: francuski). Paris: Editions Bréal. ISBN 978-2-7495-0341-7.