Википедија

Mališa Atanacković

Borisav - Mališa Atanacković (1860 – Užice, 19. maj 1919[1]) je užički ugostitelj, trgovac, urednik, odbornik i predsednik opštine, narodni poslanik Narodne radikalne partije i industrijalac. Nadimak "Mališa" dobio je zbog niskog rasta i kasnije je bio poznat pod tim imenom.

Borisav - Mališa Atanacković
Lični podaci
Puno imeBorisav Atanacković
NadimakMališa
Datum rođenja1860.
Mesto rođenjaZaglavak, Kneževina Srbija
Datum smrti1919.
Mesto smrtiUžice, Kraljevstvo SHS
Porodica
SupružnikJelena Šunderić, Draga Marković

Biografija uredi

Rođen je 1860. godine u selu Zaglavak. Roditelji su mu živeli odvojeno, majka Jela (domaćica poreklom iz Duba) je živela sa decom u Zaglavku, a otac Tripko, kolar iz Kremana, živeo je u Užicu. Posle majčine smrti 24.12.1871. doselio se kod oca. Biografi Mališe Atanackovića (Aleksandar Kale Spasojević, Mladen St. Đuričić, Miodrag Gluščević) navode da su ga očevi prijatelji predali Jevtu Petkoviću da kod njega, u centralnoj kafani užičkih trgovaca nauči kafedžijsko umeće i "stekne osnovne pojmove o varoškom životu i trgovačkim poslovima i odnosima“.[2] Osamdesetih godina 19. veka na inicijativu profesora realke, Dobrosava Ružića i njegovih kolega, Mališa odlazi na krojačko - tkački zanat u Beograd kod tkača Tilera gde je naučio i nemački jezik i germanski odnos prema poslu. Po povratku u Užice otvorio je kafanu i rakidžinicu, a finansijsku potporu su mu dali trojica profesora Užičke realke: Dobrosav Ružić, Nastas Petrović i Ljubomir-Ljuba Davidović. Bio je narodni poslanik na listi Radikalne stranke od 1897-1919. godine. U istom periodu u nekoliko navrata bio je predsednik opštine užičke i odbornik iste opštine, predsednik Okružne skupštine okruga užičkog, predsednik Izvozničkog esnafa u Užicu, predsednik Upravnog odbora trgovačke banke u Užicu (1908-1919), član Trgovačke komore u Beogradu za okrug užički (1912-1919), član nekoliko humanitarnih i prosvetnih ustanova itd. Jedno vreme bio je urednik "Zlatibora", prvih novina koje su izlazile u Užicu sa prekidima od 1885. do 1900. godine.[2] Tri industrijska objekta u Užicu su bila u njegovom vlasništvu: parni mlin (1910), hidrocentrala na Đetinji u klancu "Groto" (1911) i električni mlin na Rakijskoj pijaci (1912). Političko delovanje Mališe Atanackovića u Užicu obeležilo je zalaganje za izgradnju Užičke realke i osnivanje Tkačke škole gradu. Najveći politički protivnici su mu bili Milorad Mićić i Dimitrije Tucović. Prvi svetski rata proveo je u izbeglištvu na Krfu, u Švajcarskoj i Francuskoj. Bio je član delegacije industrijalaca iz Srbije (1917) koja je obišla industrijske centre u Engleskoj. Otuda je poneo mnogo viđenog, nameran da to primeni u Srbiji i u Užicu. Samo nekoliko meseci po povratku u zemlju i u Užice, zbog srčanih komplikacija, život ovog užičanina se završio.[3]

Porodični život uredi

 
Tkačka radionica u Užicu iz 1932. godine
 
Borisav - Mališa Atanacković sa suprugom

Imao je kuću na Rakijskoj pijaci (deo Užica), pored nje kafanu, a naspram kuće prvi industrijski mlin u Užicu.[4] Prva žena mu se zvala Jelena Šunderić, datum venčanja 16.01.1886. Sa njom je imao ćerku Simku rođenu 17.05.1887. godine. Drugom ženom Dragom Marković oženio se 09.02.1892. godine i sa njom je imao šest ćerki: Jelena, Kosara, Milica, Nadežda, Spasenija Caca, Milena i dva sina: Branislav i Miloš (blizanac sa Milenom).

Preduzetnički rad uredi

 
Električna centrala u Užicu fotografisana pre 1921. godine

1907. godine izgradio je električni mlin u klisuri Grot, a hidroelektranu za pokretanjeu mlina u periodu 1911-1913. godine. Novi mlin, na Rakijskoj pijaci, izgrađen je 1912. godine.[4] Na Begluku (deo Užica) je imao skladište robe i građevinskog materijala, 1912. godine. Posle kafedžije i trgovca Tome Naumovića, Mališa je jedan od prvih proizvođača Klekovače u užičkom kraju. U centru Rakijske pijace 1912. Atanacković je podigao dve vage: malu i veliku koja je mogla da meri volujska kola natovarena žitom. Osnivač i utemeljivač Tkačke radionice koja je počela sa radom 3.maja 1901. godine. Crepana i ciglana sagrađena je 1913. godine u Krčagovu (deo Užica), a u njoj je radilo 15-20 radnika. Posebno se angažovao na izgradnji električne centrale na Đetinji. Užice je tako 1899. godine dobilo električno osvetljenje, a Tkačnica struju, kao prva fabrika u Srbiji koja je primenila hidro-električnu energiju za industrijski pogon.[5]


Reference uredi

  1. ^ "Politika", 19. maj 1939
  2. ^ a b Atanacković, Mališa, Dnevnik: (1915-1919) : Borisav - Mališa Atanacković / priredio Ilija Misailović. - Užice : Istorijski arhiv, 2006.
  3. ^ Aleksandar Kale Spasojević, Miodrag D. Gluščević, Đorđe Pilčević: 85 godina Tekstilnog zavoda „Cveta Dabić“ Titovo Užice, Tekstilni zavod „Cveta Dabić“ Titovo Užice, 1985.
  4. ^ a b Užički leksikon / urednik toma Dragica Matić. - Beograd : Službeni glasnik ; Užice : Grad Užice, 2014
  5. ^ Biografski leksikon Zlatiborskog okruga : Užice, Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Čajetina i Ivanjica / [glavni i odgovorni urednik Milija J. Knežević ; saradnici leksikona (autori odrednica) Anđa Bjelić ... i dr.]. - Beograd : Udruženje Užičana, 2006

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Малиша_Атанацковић&oldid=27679688”