Mara Stojanović
Mara Stojanović (Livno, 4. decembar 1864-?) bila je srpska humanitarna delatnica u Bosni. Bila je osnivač i predsednica Prve Dobrotvorne Zadruge Srpkinja u Bosni[1] i svojim radom je pomagala najugroženijima u vreme i posle austrijske vlasti na ovim prostorima.
Poreklo uredi
Rođena je u trgovačkoj porodici Kujundžić. Njena porodica važila je za jednu od uglednih i rodoljubivih porodica, koja je zbog svoje nacionalne delatnosti često bila na meti turskih vlasti, još od vremena Prvog srpskog ustanka. Marin brat bio je čuveni Kosta Kujundžić, politički i nacionalni delatnik u vreme austrijske vlasti u Bosni.[1]
Mara nije bila visoko obrazovana, ali je bila jako načitana i prirodno inteligentna žena, zbog čega je bila izuzetno cenjena. U radnji svojih roditelja bila je korespondentkinja. Udala se 1891. godine za trgovca Radu Stojanovića iz Prijedora[1].
Humanitarna delatnost uredi
U Prijedoru 1900. godine otpočinje svoj rad na osnivanju Prve Dobrotvorne Zadruge Srpkinja u Bosni i u njoj okuplja najuglednije meštanke, među kojima je bilo mnogo učiteljica. Zbog austrijskog uticaja u Bosni bilo je jako teško tada održavati bilo kakvu srpsku organizaciju, pa je i Mara nailazila na mnoštvo prepreka. Konačno je uspela da 1902. po svojim željama započne rad u Zadruzi.[1]
Rad Zadruge podrazumevao je prikupljanje članova, organizovanje edukativnih predavanja, deljenje obuće i odeće siromašnoj deci, otvaranje đačke trpeze i prenoćišta za seosku školsku omladinu, pomaganje devojčicama u srednjoj školi, pomaganje siročićima i mnoge druge aktivnosti.[1] Za sve vreme svog postojanja ova Zadruga se bavila humanitarnim radom, ali je uspela svojom patriotskom zaleđinom da probudi nacionalnu svest kod mnogih Srpkinja. Njen rad proširio se osnivanjem Ženske Radničke Škole.[1]
Nakon oslobođenja Bosne Dobrotvorna Zadruga Srpkinja pretvorila se u Kolo Srpskih Sestara, a Mara je bila predsednica krila u Prijedoru.[1] Kao i do tada, Mara je sa svojim članicama nastavljala da radi na humanitarnom i kulturnom polju i da se zalaže za bolji život Srba u Bosni.
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Savić, Jelena (2009). Marjanović, Vesna, ur. „Kolo srpskih sestara – odgovor elite na žensko pitanje” (pdf). Glasnik. Etnografski muzej u Beogradu