Википедија

Mari Merdrak

Mari Merdrak (oko 1610 – 1680) je bila francuska hemičarka i alhemičarka poznata po pisanju knjige La Chymie Charitable et Facile, en Faveur des Dames (Laka hemija za žene), rasprave o hemiji namenjene običnim ženama.[1] Kroz ovu knjigu njeno ime je opstalo do današnjih dana, a naučnici tvrde da je ovo bilo prvo delo o hemiji ili alhemiji koje je uradila žena, nakon Marije Jevrejke (Marije Proročice) u kasnom klasičnom periodu.[2] Istoričarka Lusija Tosi opisala je Merdrakovu kao prvu ženu koja je objavila knjigu o ranoj hemiji. Iako nije bila voljna da piše, zabrinuta zbog kritika onih koji ne veruju da bi žene trebalo da se obrazuju, bila je proto-feministkinja i verovala je da „umovi nemaju pol“.[1]

Mari Merdrak
Lični podaci
Mesto rođenjaMandres-les-Roses,  Francuska
Naučni rad
Poljehemija, alhemija
Poznat poLa Chymie Charitable et Facile, en Faveur des Dames
Naslovna stranica La Chymie ... des Dame, izdanje 1687.
Dvorac Groboa, gde je Mari Merdrak živela neko vreme

Lični život

uredi

Mari Merdrak je rođena u zemljoposedničkoj porodici u Mandre-le-Rosu, današnjem predgrađu Pariza. Njen otac je bio Vinsent Merdrak (um. 1650), lokalni beležnik, a majka Elizabet Dovet (um. 1636). Imala je mlađu sestru, Madam la Get, rođenu Katerina Merdrak (1613-1676), koja je kasnije napisala Memoare.[3] Kao dete, Mari Merdrak je bila ozbiljnija od svoje mlađe sestre i bila je kuma nekolicini dece u svom selu. Godine 1625, kada je imala oko 15 godina, udala se za Henrija de Vibraka, komandanta gardijske jedinice Šarla de Valoa.[4] Preselila se u Dvorac Groboa gde je upoznala groficu de Giš, ženu Armana de Gramona, grofa de Giša. Postali su veoma dobri prijatelji, a Merdrakova će kasnije posvetiti svoju raspravu hemiji grofici.[5]

Obrazovanje i karijera

uredi

Mari Merdrak je bila samouka i učila je hemiju koristeći radove i eksperimente drugih naučnika i čitajući teorijske radove o alhemiji i hemiji.[6] U svojim studijama obuhvatila je laboratorijske tehnike, svojstva lekova i kozmetiku. U svom radu imala je i tabelu tegova i 106 alhemijskih simbola koji su se tada koristili u medicini.[7] Imala je sopstvenu laboratoriju u kojoj je izvodila eksperimente u cilju poboljšanja života žena, proizvodila kućne lekove i kozmetičke proizvode i vredno beležila svoje recepte.[4] Takođe je nudila da daje privatne časove ženama u sopstvenoj laboratoriji, ako nisu dovoljno samouverene da same eksperimentišu.[8] Merdrak je imala pristup peći sa visokom temperaturom koju je koristila za svoje eksperimente, neuobičajeno za to vreme, jer je zahtevala posebnu dozvolu kralja.[9] Ovo sugeriše da je morala imati takav kraljevski pristanak, verovatno stečen kroz njenu vezu sa groficom de Giš.[10]

La Chymie Charitable et Facile, en Faveur des Dames

uredi

Godine 1656. ili 1666. Mari Merdrak je objavila svoju čuvenu raspravu La Chymie Charitable et Facile, en Faveur des Dames („Korisna i laka hemija, za dobrobit dama“).[11][12][13] Ova rasprava je bila jedno od prvih dela o hemiji koje je napisala žena.[14] Ovo delo je doživelo nekoliko izdanja na francuskom (1666, 1674, 1680, 1687, i 1711.) i prevedeno je na nemački (četiri izdanja od 1673 — 1712) i italijanski.[15] Rad, koji su odobrili regent-masteri Medicinskog fakulteta u Parizu, fokusiran je na pružanje pristupačnih tretmana za siromašne.[16]

Rad je podeljen na šest delova; prvi deo se fokusira na principe i operacije, posude, peći, karakteristike i težine. Drugi deo se bavio lekovitim biljem i lekovima napravljenim od takvih biljaka. Treći deo se bavio životinjama, a četvrti deo metalima. Peti deo se fokusirao na pravljenje složenih lekova, a deo 6 je pokrivao metode očuvanja i povećanja lepote.[17] Merdrakova je u uvodu o svojim metodama napisala: „Bila sam veoma oprezna da ne idem dalje od svog znanja, i mogu da garantujem da je sve što navodim istinito, i da su svi moji lekovi testirani; za koje hvalim i slavim Boga“ (prevod Bišop i DeLoah, 1970).[2] Na drugoj stranici njene rasprave nalaze se francuske reči „les esprits n'ont point de sexe“, prevedene kao „umovi nemaju pol“. U to vreme nije bilo idealno da žene budu naučnici. Merdrakova je toga bila svesna, pa je želela da dokaže da može da izda udžbenik za žene i da ih takođe obrazuje.[18]

Od 1970-ih, naučnici raspravljaju o prirodi La Chymie Charitable et Facile, en Faveur des Dames, a neki tvrde da je to delo o alhemiji, a ne o hemiji. Londa Šibinger je Merdrakovu La Chymie stavila u tradicionalne medicinske kuvarske knjige.[19] La Chymie ima mnogo sličnosti sa libri de segreti, medicinskim i kozmetičkim knjigama koje su bile popularne u renesansnoj Italiji, a koje su povremeno pisale žene.[19]

Pogledi na rod

uredi

Pored značaja njenog rada u smislu ženskih naučnih poduhvata, neki su Merdrakovu videli kao protofeministkinju. U svom uvodu, Merdrak ocrtava svoju „unutrašnju borbu“ između savremenog ženskog ideala, koji je opisala kao „ćutanje, slušanje i učenje, bez pokazivanja... znanja“. Međutim, ona odlučuje da bi „bilo greh protiv milosrđa sakriti znanje koje mi je Bog dao, a koje može biti od koristi svetu“.[20]

Uticaj

uredi

La Chymie je zainteresovala Molijera i na njemu je zasnovao svoju komediju Les Femmes Savantes (Učene žene). Ova satirična predstava istakla je žene koje su većinu svog vremena posvetile eksperimentima i ispitivanjima, ali i kritikuje i ismeva različite grupe, među kojima je i les femmes precieuses, što je stereotipna grupa obrazovanih žena Francuske.[21] Međutim, dok se u predstavi pominju predmeti kao što su fizika, matematika i astronomija, ne pominje se hemija. Jedan od razloga zašto ova satira ne uključuje hemiju mogao bi biti taj što je Les Femmes Savantes napisana 1672, šest godina nakon prvog izdanja Merdrakove La Chymie Charitable, i dve godine pre drugog.[22] Ova satira progurala je ideju da žene ne bi trebalo da budu obrazovane, ističući da su, ako jesu, te žene navodno dosadne i pedantne.[23]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b Gordon, Robin L. (2013). Searching for the Soror Mystica. Lanham, Maryland: University Press of America. str. 84–85. ISBN 978-0-7618-6055-6. 
  2. ^ a b Offereins, M. & Strohmeier, R. (2011). "Marie Meurdrac," in European Women in Chemistry (ed. Jan Apotheker & Livia Simon Sarkadi), Google ebook. ISBN 9783527636464.
  3. ^ Moreau (april 1859). „Nouveaux Éclaircissements sur les Mémoires de Mme de la Guette”. Bulletin du Bibliophile. 24: 251 — preko Google Books. 
  4. ^ a b Noyce, Pendred E. (2015). Magnificent Minds: 16 Pioneering Women in Science & Medicine. Boston: Tumblehome Learning. str. 25-26. ISBN 9780989792479. 
  5. ^ PR & RKS, Extraordinary Women in Science & Medicine Four Centuries of Achievements - The Grolier Club, (New York, 2013), p. 93; see also the online copy referenced.
  6. ^ Noyce, Pendred E. (2015). Magnificent Minds: 16 Pioneering Women in Science & Medicine. Boston: Tumblehome Learning. str. 25-26. ISBN 9780989792479. 
  7. ^ Privalle, Laura S. (2017). Women in Sustainable Agriculture and Food Biotechnology. Springer. str. 2—3. ISBN 978-3319522005. 
  8. ^ Gordon, Sarah (2019). "Chemistry, Medicine, and Beauty on the Edge: Marie Meurdrac," Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. децембар 2019) in Women on the Edge in Early Modern Europe. Ed. Lisa Hopkins and Aidan Norrie. Amsterdam University Press. p. 45. ISBN 978 94 6298 750 0.
  9. ^ Findlay, Sam (10. 3. 2015). „'Mind has no sex': The story of Marie Meurdrac, First Lady of Chemistry”. Electromaterials Science. 
  10. ^ Gordon, Robin L. (2013). Searching for the Soror Mystica. Lanham, Maryland: University Press of America. str. 84–85. ISBN 978-0-7618-6055-6. 
  11. ^ Gordon, Robin L. (2013). Searching for the Soror Mystica. Lanham, Maryland: University Press of America. str. 84–85. ISBN 978-0-7618-6055-6. 
  12. ^ 1656 Title page; or more literally "Charitable and Easy Chemistry for Ladies", Celebrating the 100th Anniversary of Madame Marie Sklodowska Curie’s Nobel Prize in Chemistry, p. 25, by M. H. Chiu, P. J. Gilmer, D. F. Treagust, et al., 2012, Springer. ISBN 978-94-6091-719-6.
  13. ^ Gordon, Sarah (2019), "Chemistry, Medicine, and Beauty on the Edge: Marie Meurdrac," p. 47.
  14. ^ Bishop, Lloyd O.; DeLoach, Will S. (jun 1970). „Marie Meurdrac-First Lady of Chemistry?”. Journal of Chemical Education. 47 (6): 449. Bibcode:1970JChEd..47..448B. doi:10.1021/ed047p448. 
  15. ^ PR & RKS, Extraordinary Women in Science & Medicine Four Centuries of Achievements - The Grolier Club, (New York, 2013), p. 94; Apotheker & Sarkadi. ISBN 978-1605830476.
  16. ^ Cobb, Cathy (2002). Magick, Mayhem, and Mavericks - The Spirited History of Physical Chemistry. str. 103. ISBN 9781573929769.  Prometheus.
  17. ^ Offereins, M. & Strohmeier, R. (2011). "Marie Meurdrac," in European Women in Chemistry (ed. Jan Apotheker & Livia Simon Sarkadi), Google ebook. ISBN 9783527636464..
  18. ^ Gordon, Sarah (2019). "Chemistry, Medicine, and Beauty on the Edge: Marie Meurdrac," Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. децембар 2019) in Women on the Edge in Early Modern Europe. Ed. Lisa Hopkins and Aidan Norrie. Amsterdam University Press. p. 45. ISBN 978-94-6298-750-0
  19. ^ a b Feinstein, S., "La Chymie for Women: Engaging Chemistry's Bodies", in Early Modern Women: An Interdisciplinary Journal, (2009, Vol 4)
  20. ^ Offereins, M. & Strohmeier, R. (2011). "Marie Meurdrac," in European Women in Chemistry (ed. Jan Apotheker & Livia Simon Sarkadi), Google ebook. ISBN 9783527636464..
  21. ^ Gordon, Sarah (2019). "Chemistry, Medicine, and Beauty on the Edge: Marie Meurdrac," Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. децембар 2019) in Women on the Edge in Early Modern Europe. Ed. Lisa Hopkins and Aidan Norrie. Amsterdam University Press. p. 45. ISBN 978-94-6298 750-0
  22. ^ Bishop, Lloyd O.; DeLoach, Will S. (jun 1970). „Marie Meurdrac-First Lady of Chemistry?”. Journal of Chemical Education. 47 (6): 449. Bibcode:1970JChEd..47..448B. doi:10.1021/ed047p448. 
  23. ^ Findlay, Sam (10. 3. 2015). „'Mind has no sex': The story of Marie Meurdrac, First Lady of Chemistry”. Electromaterials Science. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мари_Мердрак&oldid=28440576”