Marko Emilije Lepid (trijumvir)
Marko Emilije Lepid (oko 90. p. n. e. – oko 13. p. n. e.) rimski je političar patricijskog porekla iz 1. vek p. n. e.; član drugog trijumvirata zajedno s Markom Antonijem i Gajem Oktavijanom.[1]
Bio je pretor (49. p. n. e.) i konzul (46. p. n. e.) zajedno s Cezarom i stranke populara. Bio je i poslednji pontifeks maksimus Rimske republike. Zagovarao je osvetu za Cezarovu smrt. Nakon Cezarove smrti preuzeo je s Markom Antonijem vlast u Rimskoj republici. Bio je čovek osrednjih sposobnosti. U trijumviratu je imao podređen položaj, a pri raspodeli međusobnog vlasništva trijumvira, Lepid je poslat u politički nevažnu provinciju Afriku Novu. 36. p. n. e. Gaj Oktavijan ga je optužio ga za dizanje bune protiv njega na Siciliji; oduzima mu sve titule, osim pontifeksa maksimusa. Vojska ga je napustila, a Lepid se tada povukao iz političkog života Rimske republike.
Reference
uredi- ^ „Aemilius Lepidus, Marcus”. Oxford Reference (online izd.). Oxford University Press. (Subscription or UK public library membership required.)(jezik: engleski)
