Википедија

Masovna proizvodnja

Masovna proizvodnja je vrsta potpuno automatizovane proizvodnje gde se proizvodnja ostvaruje u ogromnim količinama obično jednostavnijih proizvoda.[1][2][3][4] To su na primer ekseri, vijci, integralna kola, kompakt-diskovi...[5][6][7]

Istorija uredi

Predindustrijska uredi

 
Ponekad proizvodnja u serijama ima očigledne prednosti, kao što je slučaj sa ovim kalupom za livenje sa 5 srpova iz bronzanog doba koji je izložen u muzeju u Jekaterinburgu, Rusija.
 
Ovaj drvorez iz 1568. prikazuje štampača s leve strane kako uklanja stranicu iz prese, dok onaj desno namašćuje blokove teksta. Takav duo bi mogao da dostigne 14.000 pokreta ruke po radnom danu, štampajući oko 3.600 stranica u procesu.[8]

Samostreli napravljeni od bronzanih delova proizvođeni su u Kini tokom perioda zaraćenih država. Car Ćin je barem delimično ujedinio Kinu tako što je opremio velike armije ovim oružjem, koje je bilo opremljeno sofisticiranim okidačem sačinjenim od zamenljivih delova.[9] Veruje se da je vojska od Terakote koja čuva carevu nekropolu nastala korišćenjem standardizovanih kalupa na montažnoj traci.[10][11]

U drevnoj Kartagini, ratni brodovi su se masovno proizvodili u velikim razmerama uz umerenu cenu, što im je omogućavalo da efikasno zadrže kontrolu nad Mediteranom.[12] Mnogo vekova kasnije, Republika Venecija će slediti Kartaginu u proizvodnji brodova sa prefabrikovanim delovima na montažnoj traci: venecijanski Arsenal je proizvodio skoro jedan brod svakog dana u, zapravo, prvoj fabrici na svetu, koja je na svom vrhuncu zapošljavala 16.000 ljudi.[13][14]

Pronalazak pokretnog slova omogućio je masovnu proizvodnju dokumenata kao što su knjige. Prvi sistem pokretnih slova izumeo je u Kini Bi Šeng,[15] za vreme vladavine dinastije Song, gde je korišćen, između ostalog, za izdavanje papirnog novca.[16] Najstarija sačuvana knjiga proizvedena metalnim slovima je Jikji, štampana u Koreji 1377. godine.[17] Johanes Gutenberg je svojim izumom štamparske prese i proizvodnjom Gutenbergove Biblije uveo pokretni tip u Evropu. Kroz ovaj uvod, masovna proizvodnja u evropskoj izdavačkoj industriji postala je uobičajena, što je dovelo do demokratizacije znanja, povećanja pismenosti i obrazovanja i početaka moderne nauke.[18]

Industrijska uredi

U industrijskoj revoluciji, jednostavne tehnike masovne proizvodnje korišćene su u Portsmutskoj fabrici blokova u Engleskoj za pravljenje brodskih čekrka za Kraljevsku mornaricu u Napoleonovim ratovima. Osnovao ju je 1803. Mark Izambard Brunel u saradnji sa Henrijem Modslejem pod upravom ser Semjuela Bentama.[19] Prvi nepogrešivi primeri proizvodnih operacija pažljivo osmišljenih da smanje troškove proizvodnje specijalizovanom radnom snagom i upotrebom mašina pojavili su se u 18. veku u Engleskoj.[20]

 
Blok čekrka za montiranje na jedrenjaku. Do 1808. godišnja proizvodnja u Portsmutu dostigla je 130.000 blokova.

Mornarica je bila u stanju ekspanzije koje je zahtevalo proizvodnju 100.000 blokova čekrka godišnje. Bentam je već postigao izuzetnu efikasnost na dokovima uvođenjem mašinskog pogona i reorganizacijom sistema brodogradilišta. Brunel, pionirski inženjer, i Modslaj, pionir tehnologije alatnih mašina koji je razvio prvi industrijski praktičan strug za narezivanje šrafova 1800. godine koji je po prvi put standardizovao veličine navoja, što je zauzvrat omogućilo primenu zamenljivih delova, sarađivali su na planovima za proizvodnju mašina za izradu čekrka. Do 1805, brodogradilište je bilo potpuno ažurirano revolucionarnim, namenskim mašinama u vreme kada su proizvodi i dalje pravljeni pojedinačno sa različitim komponentama.[19] Ukupno 45 mašina je bilo potrebno da bi se izvršila 22 procesa na blokovima, koji su mogli biti napravljeni u jednoj od tri moguće veličine.[19] Mašine su bile skoro u potpunosti napravljene od metala, čime je poboljšana njihova tačnost i izdržljivost. Mašine bi napravile oznake i udubljenja na blokovima kako bi osigurale poravnanje tokom celog procesa. Jedna od mnogih prednosti ove nove metode bilo je povećanje produktivnosti rada zbog manje radno intenzivnih zahteva upravljanja mašinama. Ričard Bimiš, pomoćnik Brunelovog sina i inženjera, Isambard Kingdom Brunel, napisao je:

Tako da deset ljudi, uz pomoć ove mašinerije, može sa uniformnošću, brzinom i lakoćom da postigne ono što je ranije zahtevalo neizvestan rad sto deset.[19]

Do 1808. godišnja proizvodnja od 45 mašina dostigla je 130.000 blokova, a deo opreme je još uvek bio u funkciji sve do sredine dvadesetog veka.[19][21] Tehnike masovne proizvodnje su takođe korišćene u prilično ograničenoj meri za pravljenje satova, kao i za izradu malokalibarskog oružja, iako delovi obično nisu bili zamenjivi.[22] Iako su proizvedeni u veoma malom obimu, motori za topovnjače iz Krimskog rata koje je dizajnirao i sastavio Džon Pen iz Griniča zabeleženi su kao prvi primer primene tehnika masovne proizvodnje (iako ne nužno i metoda montažne linije) u pomorskom inženjerstvu.[23] Ispunjavajući Admiralitetsku narudžbu za 90 kompleta prema svom dizajnu horizontalnog prtljažnog motora pod visokim pritiskom i visokom revolucijom, Pen ih je sve proizveo za 90 dana. Takođe je koristio navoje Vitvortovog standarda.

Za tekuću energetsku tranziciju, mnoge komponente vetroturbina i solarni paneli se masovno proizvode.[24][25][26] Vetroturbine i solarni paneli se koriste u vetroelektranama i solarnim farmama.

Pored toga, u tekućem ublažavanju klimatskih promena, predložena je sekvestracija ugljenika velikih razmera (kroz pošumljavanje, obnavljanje plavog ugljenika, itd.). Neki projekti (kao što je kampanja triliona stabala) uključuju sadnju veoma velike količine drveća. Da bi se ubrzali takvi napori, brza propagacija drveća može biti korisna. Neke automatizovane mašine su proizvedene da bi omogućile brzo (vegetativno) razmnožavanje biljaka.[27] Takođe, za neke biljke koje pomažu u izdvajanju ugljenika (kao što je morska trava), razvijene su tehnike koje pomažu da se ubrza proces.[28]

Masovna proizvodnja je imala koristi od razvoja materijala kao što su jeftin čelik visoke čvrstoće i plastika. Mašinska obrada metala je znatno poboljšana brzoreznim čelikom i kasnije veoma tvrdim materijalima kao što je volfram karbid za rezne ivice.[29]

Reference uredi

  1. ^ „Definicija masovne proizvodnje” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 12. 04. 2019. g. 
  2. ^ „Vrste automatizovane proizvodnje”. 
  3. ^ „Masovna proizvodnja”. 
  4. ^ Robert Ayres (scientist), 23. 6. 2019, Pristupljeno 19. 7. 2019 
  5. ^ „Masovna proizvodnja”. www.bbc.com. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  6. ^ „Primeri masovne proizvodnje”. en. 
  7. ^ „Primeri masovne proizvodnje 2”. Arhivirano iz originala 26. 02. 2020. g. 
  8. ^ Wolf 1974, str. 67f.:

    From old price tables it can be deduced that the capacity of a printing press around 1600, assuming a fifteen-hour workday, was between 3,200 and 3,600 impressions per day.
  9. ^ Mass-Produced Pre-Han Chinese Bronze Crossbow Triggers: Unparalleled Manufacturing Technology in the Ancient World. by David Williams. Arms & Armour, Volume 5, Number 2, October 2008, pp. 142-153(12) http://www.ingentaconnect.com/content/maney/aaa/2008/00000005/00000002/art00003 Arhivirano 11 decembar 2013 na sajtu Wayback Machine
  10. ^ The Terra Cotta Warriors. National Geographic Museum. str. 27. 
  11. ^ Portal, Jane (2007). The First Emperor: China's Terracotta Army. Harvard University Press. str. 170. ISBN 978-0-674-02697-1. 
  12. ^ Trawinski, Allan (25. 6. 2017). The Clash of Civilizations. Page Publishing Inc. ISBN 9781635687125. 
  13. ^ Cameron, Rondo; Neal, Larry (2003). A Concise Economic History of the World: From Paleolithic Times to the Present. Oxford University Press. str. 161. 
  14. ^ Hanson, Victor Davis (18. 12. 2007). Carnage and Culture: Landmark Battles in the Rise to Western Power. Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 978-0-307-42518-8. 
  15. ^ Needham, Joseph (1994). The Shorter Science and Civilisation in China, Volume 4. Cambridge University Press. str. 14. ISBN 9780521329958. „Bi Sheng... who first devised, about 1045, the art of printing with movable type” 
  16. ^ 吉星, 潘. 中國金屬活字印刷技術史. str. 41–54. 
  17. ^ Memory of the World, unesco.org, accessed December 2021
  18. ^ „Johann Gutenberg”. Catholic Encyclopedia. 1912. Pristupljeno 14. 4. 2021. 
  19. ^ a b v g d "The Portsmouth blockmaking machinery" Arhivirano 5 april 2017 na sajtu UK Government Web Archive. makingthemodernworld.org
  20. ^ Brumcarrier
  21. ^ "Portsmouth Royal Dockyard Historical Trust: History 1690 - 1840" Arhivirano 26 februar 2020 na sajtu Wayback Machine. portsmouthdockyard.org.
  22. ^ Hounshell, David A. (1984), From the American System to Mass Production, 1800-1932: The Development of Manufacturing Technology in the United States, Baltimore, Maryland: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-2975-8, LCCN 83016269 
  23. ^ Osborn, G.A. (1965). „The Crimean War gunboats, part 1”. The Mariner's Mirror. 51 (2): 103—116. doi:10.1080/00253359.1965.10657815. 
  24. ^ „Can Mass Production of Components Slash the Cost of Offshore Wind Turbine Foundations?”. Arhivirano iz originala 28. 1. 2021. g. Pristupljeno 22. 1. 2021. 
  25. ^ „Mass-produced European solar panels on the horizon”. Arhivirano iz originala 30. 1. 2021. g. Pristupljeno 22. 1. 2021. 
  26. ^ „Record-breaking solar cells get ready for mass production”. Arhivirano iz originala 22. 1. 2021. g. Pristupljeno 22. 1. 2021. 
  27. ^ „Example of automated vegetative plant propagation machine”. Arhivirano iz originala 3. 2. 2021. g. Pristupljeno 29. 1. 2021. 
  28. ^ „Restoration Methods”. Arhivirano iz originala 19. 2. 2020. g. Pristupljeno 29. 1. 2021. 
  29. ^ Ayres, Robert (1989). „Technological Transformations and Long Waves” (PDF): 36. Arhivirano (PDF) iz originala 1. 3. 2012. g. Pristupljeno 18. 8. 2011Fig. 12, Machining speed for steel axle 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Masovna proizvodnja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Масовна_производња&oldid=27556484”