Maharbal

Maharbal je bio komandant Hanibalove konjice za vreme Drugoga punskoga rata. Tokom italijanskoga pohoda Hanibal je bio u prednosti zbog nadmoćnije konjice, koja je bila pod Maharbalovim zapovedništvom. Najčuveniji je po tome kako je kritikovao Hanibala nakon bitke kod Kane, kada je Hanibal odbio njegov savet da krene na Rim. Navodno je tada rekao za Hanibala da zna da kako da pobeđuje, ali da ne zna da iskoristi pobede.

Vojni uspesi

O njegovom ocu Himilku ništa se ne zna. Maharbal se po prvi put pominje prilikom opsade Sagunta 219. p. n. e. Tokom Hanibalova odsustva komandovao je snagama, koje su opsedale Sagunt, a toliko je dobro komandovao da jedva da se osetilo Hanibalovo odsustvo. Uspeo je da sruši značajan deo saguntskih bedema. Pratio je Hanibala 218. p. n. e. prilikom njegovoga prelaska Alpa i invazije Italije. Hanibal ga je poslao da sa 500 numiđanskih konjanika pustoši teritoriju rimskih saveznika i da pridobija galske vođe. Međutim neposredno pred bitku kod Ticina Hanibal ga je pozvao natrag. U bici kod Ticina kartaginjanska konjica pobedila je rimsku konjicu.

Bitka kod Trazimenskoga jezera

U bici kod Trazimenskoga jezera 217. p. n. e. rimska vojska je bila uhvaćena u zasedi i veliki deo vojke je poginuo. Oko 6.000 rimskih vojnika pobeglo je pod zaštitom magle. Pobegli su u neko etrursko selo. Maharbal ih je sledio sa konjicom i opkolio je etrursko selo u kome su se nalazili. Rimska vojska se onda predala pod uslovom, da im se poštedi život. Hanibal nije pristao na uslove predaje, koje im je Mahurbal obećao tvrdeći da je Mahurbal prekoračio svoja ovlaštenja.

Presreće i pobeđuje veliku rimsku konjicu

Konzul Gnej Servilije Gemin je u vreme bitke kod Trazimenskoga jezera bio kod Ariminija, na obali Jadranskoga mora. Na vesti da se Hanibal nalazi u Etruriji i da se njegova vojska ulogorila pored vojska konzula Gaja Flaminija, Gemin je nameravao da se pridruži Gaju Flaminiju. Pošto nije mogao da brzo dođe, poslao je napred propretora Gaja Cenetenija sa 4.000 konjanika. Hanibal je nakon pobede kod Trazimenskoga jezera čuo da Rimljanima dolazi pojačanje, pa je onda poslao Maharbala sa strelcima i sa konjicom. Maharbal je u prvom napadu pobio pola rimske konjice, a ostatak snaga se povlačio do jednoga brda, gde su se predali. Posle toga Maharbal je sa numiđanskom konjicom pustošio Falernsku niziju, pa se nadaleko raširila panika.

Bitka kod Kane

Maharbal je prema Liviju komandovao desnim krilom kartaginjanske vojske u bici kod Kane. Prema Apijanu komandovao je rezervnom konjicom, a Polibije ga ne pominje. Ipak sigurno je da je držao značajan položaj za vreme bitke. Nakon bitke i katastrofalnoga rimskoga poraza savetovao je Hanibala da iskoriste pogodnu priliku i krenu na sam Rim i da za pet dana mogu da osvoje Rim i Kapitol. Savetovao je da on krene napred sa konjicom. Kada je Hanibal odbio da krene na Rim Maharbal mu je rekao da je nadaren od bogova kako da osvaja, ali da ne zna da iskoristi svoju pobedu. Ipak moderni istoričari smatraju da je Hanibal postupio razumno. Prema istoričaru Hansu Delbriku kartaginjanska vojska je imala mnogo poginulih i ranjenih, pa nije bila u stanju da izvede direktan napad na Rim. Neuspešni napad na Rim bi poništio psihološke efekte koje je pobeda kod Kane imala na rimske saveznike. Čak i da mu je vojska bila u punoj snazi opsada Rima bi bila veoma zahtevna operacija, koja bi zahtevala da pokori najveći deo šire okoline Rima, da bi osigurao svoje snabdevanje i prekinuo snabdevanje neprijatelja.

Nakon Kane

Maharbal se u istorijskim izvorima pominje prilikom bitke kod Kasilinuma. Nakon toga o njemu se ništa ne zna. Moguće je da je poginuo prilikom opsade Kasilinuma ili nešto kasnije.

Vidi još

• Bitka kod Kane
• Drugi punski rat

Izvori

• Tit Livije
• Polibije, Istorije
• Apijan, Istorija Rima, Hanibalov rat Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. decembar 2015)