Mahlaka Malah

Mahlaka Malah (pers. مه‌لقا ملاح) (1917-2021) bila je iranska ekološka aktivistkinja i bibliotekarka. Osnivač je Ženskog društva protiv zagađenja životne sredine.

Mahlaka Malah
Datum rođenja	(1917-09-21)21. septembar 1917.
Mesto rođenja	Nokande, Pokrajina Golestan, Iran
Datum smrti	8. novembar 2021.(2021-11-08) (104 god.)
Mesto smrti	Teheran, Iran
Zanimanje	ekološka aktivistkinja, bibliotekarka

Biografija

Rođena je u karavan-saraju pored Nokandea dok su njeni roditelji putovali iz Teherana u sveti grad Mašhad. Njen otac, Aga Bozorg Malah, po zanimanju državni činovnik zbog prirode posla često se selio. Majka, Hadidža Afzal-Vaziri, bavila se ekologijom, a baka sa majčine strane bila je Bibi Hanum Astarabadi. Za Hoseina Abolhasanija, zaposlenog u Ministarstvu obrazovanja, udala se u svojoj 17. godini. Međutim, da bi nastavila studije odlazi kod tetke u Teheran, jer provincijski gradovi nisu omogućavali devojkama obrazovanje više od osnovnog nivoa. Na Teheranskom univerzitetu studirala je filozofiju, društvene nauke i sociologiju i tu je 1958. godine stekla zvanje magistra društvenih nauka. Nakon toga 1966. godine dobija stipendiju za doktorat iz sociologije na Univerzitetu Sorbona u Parizu (Francuska). Doktorirala je 1968. godine, a za vreme boravka u Parizu, u francuskoj nacionalnoj biblioteci završila je kurs iz bibliotečkog menadžmenta. Nakon doktoriranja vratila se u Iran i zaposlila u biblioteci Instituta za psihologiju Teheranskog univerziteta. Tu je radila do 1977. godine kada se penzionisala, a nakon toga posebno se posvetila borbi protiv zagađenja životne sredine. Preminula je 8. novembra 2021. u 104. godini.

Zaštita životne sredine

U biblioteci u kojoj je Mahlaka radila knjige su poručivali iz inostranstva. Tema jedne od knjiga bila je opasnost od zagađenja životne sredine ljudskim delovanjem. Knjiga ju je toliko impresionirala da je odlučila da se i sama posveti zaštiti životne sredine. Naučila je sve što je mogla o životnoj sredini i sve to prenela svojoj porodici. Važan činilac u njenoj borbi za očuvanje životne sredine bilo je iskustvo njene porodice i kako je sama rekla:

„ Moja majka je bila ekološka aktivistkinja pre mene, i koliko se sećam, naša kuća nije proizvodila smeće. Svako u porodici morao je da pronađe rešenje za svoje smeće. Kuvali smo tek toliko da naša porodica ima da pojede, ostatke smo davali komšijama, a sve što je ostalo kozi koju smo držali. Ponekad bismo ostacima hranili i kokoške. Koristili smo vrlo malo plastike ili kartona. ”

Nakon početnog oduševljenja pitanjima zaštite životne sredine, Mahlaka je i praktično počela da sarađuje sa šefom novoformiranog Instituta za zaštitu životne sredine Irana. Posle penzionisanja 1977. godine bila je aktivna u istraživačkim projektima koji su proučavali zagađenje vode i vazduha u Teheranu. Na neki način borba protiv zagađenja životne sredine postaje njena životna misija. Njen rad poremetio je rat između Irana i Iraka 1980-ih, ali po okončanju sukoba ona nastavlja sa svojim aktivnostima. Kao krunu njenog rada na očuvanju životne sredine 30. aprila 1995. godine objavila je osnivanje Ženskog društva protiv zagađenja životne sredine. Društvo, kao nevladina organizacija, sada ima ogranke u preko 14 gradova i omogućilo je proces recikliranja za više od 25.000 porodica. U 2009. godini Društvo je u izveštaju pod naslovom Prava na vodu ukazalo na potrebu očuvanja močvarnih staništa u Iranu. Poslednjih godina života, iako vezana za invalidska kolica, ostala je aktivna u zaštiti životne sredine. Nazvana je eko-feministkinjom jer je verovala u bitnu ulogu žena u zaštiti životne sredine, a njen moto je bio:

„ Zaštita životne sredine počinje sa svakim od nas. ”

Ostalo

Mahlaka je bila glavna urednica časopisa Plač zemlje i mesečnika Žene, Zemlja i životna sredina. Dokumentarni film o njenom životu reditelja Rahšana Banietemada pod nazivom Sve moje drveće pojavio se 2015. godine.