Macukura Šigemasa
Macukura Šigemasa (1574-1630), japanski velikaš iz perioda Edo. Godine 1614. od šogunata Tokugava feud Šimabara u provinciji Hizen, sa prihodom od 60.000 kokua. Uz veliko opterećenje svojih seljaka podigao je novi zamak Šimabara (1614—1624) i surovo progonio skrivene hrišćane, kojih je bilo mnogo na njegovom posedu, što je doprinelo velikom ustanku seljaka za vreme njegovog naslednika.[1][2]
Macukura Šigemasa | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1574 |
| Datum smrti | 19. decembar 1630 |
Bografija uredi
Posle osude hrišćanskog velikaša Protasio Arima Harunobua za korupciju (1612) i zvanične zabrane hrišćanstva u Japanu (1614), hrišćanski velikaš Mihail Arima Naozumi pokušao je da sačuva svoje posede odricanjem od hrišćanske vere, ali je premešten i njegovi posedi, feud Šimabara u provinciji Hizen, dodeljeni su Macukura Šigemasi.[1]
Novi gospodar Šimabare dobio je od šoguna dva zadatka: da podigne novi zamak i da iskoreni skrivene hrišćane na svojim posedima. Uz ogromne troškove, koji su pali na teret lokalnih seljaka, od kojih su mnogi bili bivši samuraji porodice Arima koji su izgubili svoj položaj, novi zamak Šimabara dovršen je 1624. godine, a dotadašnje sedište poseda, planinski zamak Hara na obali mora, napušten je i delimično srušen. Tokom gradnje zamka i onako veliki porezi u kuluku i pirinču bili su znatno povećani, i uterivani sa bezobzirnom surovošću: seljaci koji nisu platili porez pečeni su na vatri, a njihove žene i kćeri gole vešane za noge. Međutim, kada je 1624. posetio novog šoguna Tokugava Jemicu-a, Macukura Šigemasa oštro je ukoren što nije iskorenio skrivene hrišćane na svojim posedima, i zaprećeno mu je oduzimanjem poseda. Vrativši se tako na svoje posede, Macakura je odmah naredio svim hrišćanima u Šimabari da se sami prijave: od ljudi koji su se dobrovoljno prijavili, oko 150 je žigosano, obogaljeno odsecanjem prstiju i proterano, a oko 80 (među njima i 4 samuraja) je pogubljeno razapinjanjem, spaljivanjem ili bacanjem u vrele vulkanske izvore planine Unzan nakon javnog mučenja, koje je imalo za cilj da natera skrivene hrišćane da se odreknu svoje vere. Deo hrišćana, naročito u gradovima, odrekao se vere, ali je na selima većina ostala nepokolebljiva i povukla se u tajnost. Godine 1529. Macakura je pozvan od lokalnih vlasti da progoni hrišćane i u susednom Nagasakiju, ali je na povratku umro od moždanog udara, ili je ubijen u kadi od strane neprijatelja.[1]
Reference uredi
- ^ a b v Clements, Jonathan (2016). Christ's samurai : the true story of the Shimabara Rebellion. London. str. 52—69. ISBN 978-1-4721-3741-8. OCLC 947026236.
- ^ Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 58. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.