Medicinski dug
Medicinski dug je vrsta novčanih dugovanja pojedinca nastalih kumulacijom troškova za zdravstvene zaštitu i sa njom povezanim troškovima. Ova vrsta duga danas je široko rasprostranjen problem u zemljama sa neadekvatno rešenom zdravstvenom zaštitom, koji može stvoriti pustoš u finansijskom životu velikog broja ljudi, ako se osobe sa enormnim dugom za zdravstvene usluge ozbiljno ne pozabave ovim problemom.
Medicinski dug se razlikuje od drugih oblika dugovanja, jer se obično javlja slučajno i/ili neizbežno, kada su zdravlje i život u pitanju. Ljudi ne planiraju kada će da se razbole ili povrede, a lekovi za zdravstvenu zaštitu su često neizbežni; pa se medicinski dug često tretira sa više „simpatija” od drugih vrsta dugovanja, pa mnogi pacijenti ne pokušajući da ga tretiraju i pretvore u dug sličan onom kod kreditne kartice, što je pogrešno.[1]
Medicinski dug je u nekim zemljama, posebno u Sjedinjenim Državama, gde je prisutan kao najizraženiji problem dugovanja u svetu, zbog visokih troškova lečenja i neadekvatnog zdravstvenog osiguranja, vodeći je uzrok ličnog bankrotstva pojedinaca i/ili čitave porodice. O medicinski dugu se često mnogo manje brine i govori na drugojačiji način, od duga po kreditnim karticama, hipotekarnogm dugu, studentskim kreditima, jer se mnogu ljudi često plaše medicinskog duga i nesvesno izbegavaju suočavanje sa njim, što još više pogoršava finansijsku situaciju pojedinca ili čitave porodice.[2]
Opšte informacije
uredi
Medicinski dug je posebno značajan fenomen u Sjedinjenim Državama, koji je prema studiji iz 2009. godine, proglašen za vodeći uzrok ličnog bankrota.[3][4]
Istraživanje iz 2007. godine sprovedeno u SAD pokazalo je da je oko 70 miliona Amerikanaca imalo poteškoća sa plaćanjem medicinskog tretmana ili da su imali medicinske dugove.[5] Istraživanja su pokazala da većin pacijenata u SAD stvara medicinski dug tako što su bez zdravstvenog osiguranja bili primorani da za pokrivanje troškova lekova, tretmane ili neophodne medicinske procedure bili primorani da na određeni vremenski period akumuliraju velike medicinske dugove. U 2007. godini, otprilike polovina onih koji su se suočavali sa zdravstvenim dugom imali su dug do 2.000 dolara u računima, dok je 21% imalo dug do 3.999 dolara. Dvanaest procenata je imalo medicinski dug više od 4.000 dolara, 12% imalo je dug veći od 8.000 dolara.
Iako je studija iz 2009. sprovedena u SAD pokazala da oko 50 miliona Amerikanaca nije imalo zdravstveno osiguranje,[3] ipak među dužnicima za zdravstvene usluge dominira oko 60% onih sa zdravstvenim osiguranjem.[5] Na to je uticala činjenica da planovi zdravstvenog osiguranja retko pokrivaju sve troškove koji se odnose na pružene zdravstvene usluge; tako da su osigurana lica, u raskoraku između osiguranja i dostupnosti sveobuhvatne zdravstvene zaštite, što ih primorava da načine medicinski dug.[6]
Kao i kod bilo koje vrste duga, medicinski dug može dovesti, osim odbijanja da se traži dalje lečenje, i do niza ličnih i finansijskih problema - uključujući i lišavanje hrane i zagrevanja, odeće i obuće, itd.[5][7] To je potvrdila studija koja je otkrila da je oko 63% odraslih osoba sa medicinskim dugovima odbilo dalje lečenje, u poređenju sa samo 19% odraslih koji su odbili lečenje a nisu imali nikakav dug.[8]
Prema istraživanju koje je 2012. godine sprovela organizacija Demos,[9] među zaduženim domaćinstvima, 62% je navelo zdravstvene troškove, bez onih za troškove zdravstvenog fonda, kao značajni deo njihovog dugovanja.[10]
Učešće medicinskog duga u stečaju
urediMedicinski dug se smatra neprioritetnim neosiguranim dugom u stečaju. Drugim riečima, medicinski dugovi se isplaćuju tek kada se angažuju sredstva primiene na dug poverilaca koji imaju prioritetni dug. To znači da se medicinski dugovi često isplaćuju u cielosti na kraju stečajnog postupka., pod uslovom da stečajna imovina ima dovoljno sredstava. Tako se može desiti da se deo medicinskog duga otplati putem stečaja, a ostat preostalog medicinskog duga uključen u stečajni slučaj biva otpisan (nenaplativ).[11]
Izvori
uredi- ^ Alderman, Lesley (5. 6. 2009). „When Medical Bills Outpace Your Means, Seize Control Swiftly”. The New York Times. Pristupljeno 10. 6. 2019.
- ^ Medical Debt Toolkit Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. septembar 2018), National Credit Union Foundation. Pristupljeno: 10.6.2019
- ^ a b „Medical Debt Huge Bankruptcy Culprit—Study: It's Behind Six-In-Ten Personal Filings”. CBS News. 5. 6. 2009. Pristupljeno 10. 6. 2019.
- ^ Himmelstein, David U.; Thorne, Deborah; Warren, Elizabeth; Woolhandler, Steffie (1. 8. 2009). „Medical Bankruptcy in the United States, 2007: Results of a National Study”. The American Journal of Medicine. 122 (8): 741—746. ISSN 0002-9343. OCLC 1480156. PMID 19501347. doi:10.1016/j.amjmed.2009.04.012. See full text.
- ^ a b v Heavey, Susan (20. 8. 2008). „Consumers Face Rising Medical debt: Survey”. Reuters. Pristupljeno 10. 6. 2019.
- ^ Kalousova, Lucie; Burgard, Sarah A. (1. 6. 2013). „Debt and Foregone Medical Care”. Journal of Health and Social Behavior. 54 (2): 204—20. ISSN 2150-6000. OCLC 38543580. PMID 23620501. doi:10.1177/0022146513483772. Pristupljeno 10. 6. 2019.
- ^ O'Teele, Thomas P.; Arbelaes, Jose J.; Lawrence, Robert S.; Baltimore Community Health Consortium (1. 6. 2004). „Medical Debt and Aggressive Debt Restitution Practices: Predatory Billing Among the Urban Poor”. Journal of General Internal Medicine. 19 (7): 772—778. ISSN 1525-1497. OCLC 41390549. PMC 1492479
. PMID 15209592. doi:10.1111/j.1525-1497.2004.30099.x.
- ^ Daly, Rich (21. 10. 2005). „Working-Age Americans Bear Brunt of Medical Debt”. Psychiatry Online. Arhivirano iz originala 27. 11. 2005. g. Pristupljeno 22. 6. 2009.
- ^ „How Employment Credit Checks Keep Qualified Workers Out of a Job”. Demos. Pristupljeno 3. 10. 2013.
- ^ Richards, Eric (10. 6. 2019). „US Health Care & Medical Debt Statistics”. Moneymunk. Arhivirano iz originala 09. 06. 2019. g. Pristupljeno 10. 6. 2019.
- ^ Larson, Aaron (10. 6. 2017). „Chapter 7 Bankruptcy”. ExpertLaw.com. Arhivirano iz originala 17. 07. 2019. g. Pristupljeno 10. 6. 2019.
Spoljašnje veze
uredi.
