Mezozom
Mezozomi su invaginacije prokariotske ćelijske membrane, koje su prvo opazili Džordž Čapman i Džejms Hilije 1953. godine, i nazvali ih perifernim telima[1]. Naziv mezozomi dao je Dž. Robertson 1959. godine[2]. Tokom sedamdesetih godina 20. veka mezozomi su prepoznati kao artefakti i više se ne smatraju normalnom ćelijskom strukturom prokariota.
Mezozomi nastaju tokom hemijske fiksacije ćelija prilikom pripreme preparata za elektronsku mikroskopiju. Pretpostavljalo se da su u nivou mezozoma za ćelijsku membranu vezani enzimi respiratornog lanca. Sem toga smatralo se da imaju ulogu i u obrazovanju ćelijskog zida u toku deobe i u replikaciji DNK.[3][4]
Literatura uredi
- ^ Chapman, G.B., Hillier, J. (1953). Electron microscopy of ultra-thin sections of bacteria I. Cellular division in Bacillus cereus. J. Bacteriol.: 362–373.
- ^ Robertson, J.D. (1959). The ultra structure of cell membranes and their derivatives. Biochem. Soc. Syrup: 3.
- ^ Suganuma, A. (1966). Studies on the fine structure of Staphylococcus aureus. J Electron Microsc (Tokyo) 15 (4): 257–61.
- ^ Pontefract, R.D., Bergeron, G., Thatcher, F.S. (1969). Mesosomes in Escherichia coli. J. Bacteriol. 97 (1): 367–75. . doi:10.1002/path.1710970223. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)