MekKlilandova teorija postignuća

MekKlilandova teorija postignuća je teorija iz psihologije koju je stvorio američki psiholog Dejvid MekKliland , koja ističe tri ljudske potrebe kao najznačajnije, i koje oblikuju ponašanje osobe, a to su potrebe za uspehom, pripadnošću i moći.

MekKliland je predložio teoriju motivacije koja se zasnivala na teoriji ličnosti Henrija Mureja (1938) koja ističe sveobuhvatni model ljudskih potreba i motivacionih procesa. U svojoj knjizi The achieving society (1961), tvrdi da se ljudska motivacija zasniva na tri dominantne potrebe: potreba za uspehom (N-Ach), potreba za moći (N-Pow), i potreba za pripadanjem (N-Affil). Lični značaj svake od ovih potreba se razlikuje od osobe do osobe, a na njih utiče i kultura kojoj osoba pripada.

Tvrdio je i da ovi vidovi motivacije igraju važnu ulogu i u društvenim promenama i evoluciji ljudskog društva.

U svojoj teoriji postignuća, koja se zasniva na Murejevom modelu, MekKliland predlaže da se jedinstvene lične potrebe neke osobe stiču vremenom i da ih oblikuju životna iskustva.

Potreba za uspehom

Osobe koje imaju snažnu potrebu za uspehom žude za priznanjima, i stoga teže da izbegavaju i visokorizične i niskorizične situacije. Te osobe izbegavaju niskorizične situacije jer lako postignut uspeh i nije značajan uspeh. Rezultat visokorizičnih poduhvata, pak, vide više kao stvar slučajnosti nego nečijeg ličnog truda i stoga ih ne privlači. Ove osobe se odmeravaju spram nekim standarda izvrsnosti ili jedinstvenog doprinosa spram kojih procenjuju svoje ponašanje i uspeh.

Osobe sa dosta izraženom potrebom za uspehom najviše vole da rade na poslovima gde je osrednja šansa za uspeh, najbolje ako je oko 50%. Potreban im je redovan fidbek kako bi mogli da prate progres svojih uspeha. Vole da rade ili sami ili sa drugima koji imaju istu potrebu za uspehom.

Potreba za pripadanjem

Osobe koje imaju snažnu potrebu za pripadnošću žude za skladnim odnosima sa drugima i potrebno im je da se osećaju prihvaćeno. Teže da se prilagode društvenim normama grupe kojoj pripadaju.

Oni imaju snažnu težnju da ostvare, održavaju i odrede bliske lične odnose sa drugima.

Osobe sa dosta izraženom potrebom za pripadnošću vole da rade posao koji podrazumeva značajne lične odnose. Dobro se pokazuju u radu sa korisnicima usluga i situacijama sa klijentima.

Potreba za moći

Potreba za moći kod neke osobe može da bude potreba za ličnom moći ili za institucionalnom. Oni koji žele ličnu moć žele da usmeravaju druge, i to se najčešće smatra nepoželjnim. Oni koji žele institucionalnu moć (tj. društvenu moć), žele da organizuju napore drugih kako bi i postigla bolji uspeh.

Literatura

• Prof. dr Mića Jovanović, prof. dr Momčilo Živković, dr Tatjana Cvetkovski: Organizaciono ponašanje, Univerzitet Megatrend, Beograd, 2003.

Spoljašnje veze

• David McClelland's motivational needs theory (jezik: engleski)