Википедија

Melanoakantom

Vidi još: Staračke bradavice

Melanoakantom je retka varijanta seboroične keratoze koja se sastoji od dobroćudne (benigne) proliferacije keratinocita i melanocita.[1] Da bi se potvrdila dijagnoza melanoakantoma, treba konsultovati dermatologa.

Melanoakantom
Specijalnostidermatovenerologija
Dijagnostički metodNa osnovu kliničkog pregleda, biopsija kože

Istorija

uredi

Termin melanoakantom uveli su Mišima i Pinkus 1960. godine.[2]

Epidemiologija

uredi

Učestalost

Kožni melanoakantom koji se generalno smatra retkom bolešću, kao primarna dijagnoza javljao se u:

  • 5 od 500.000 uzastopnih uzoraka biopsije kože u jednoj seriji iz Sjedinjenih Američkih Država.[3]
  • jednom slučaju u seriji od 189 uzastopnih seboroičnih keratoza dijagnostikovanih među španskim pacijentima.

Dok su Simon i saradnici[4] otkrili da kožni melanoakantom predstavlja 28% svih seboroičnih keratoza, Korejska anketa o seboroičnim keratozama utvrdila je da je melanoakantom prisutan u 9,2% slučajeva kod 271 testiranih.[5]

Rasa

Kožni melanoakantom se češće opisuje kod belaca nego kod drugih. Međutim, lezija je retka u svim etničkim grupama.

Pol

Kožni melanoakantom se razvija kod muškaraca i žena sa istom učestalošću.

Starost

Kožni melanoakantom se razvija kod ljudi srednjih i starijih godina ( 46-81 godina), sa prosečnom starošću od 55-65 godina.[3][6]

Klinička slika

uredi

Melanoakantom se može naći i na koži i na oralnoj sluzokoži, međutim oralni melanoakantomi su reaktivne lezije, a kožni melanoakantomi se smatraju benignim neoplastičnim lezijama.[7]

Imperativ je pavilno identifikovati ovu leziju jer se klinički može pogrešno dijagnostikovati kao maligni melanom.

Dijagnoza

uredi

Za melanoakantome nisu potrebne ni laboratorijske ni slikovne studije. Jednostavna biopsija brijanjem ili ekscizijom, u zavisnosti od mesta melanoakantoma, može se uraditi u dijagnostičke svrhe. Pošto su lezije epidermalne i površne, ekscizija dermisa i subkutisa u osnovi melanoakantoma nije potrebna niti se preporučuje.

Dermatoskopske karakteristike[8] uključuju otvore slične komedonimaa, masnim prstim i nepravilno raspoređenim tačkama. Poređenje ovih karakteristika između melanoakantoma i melanoakantomskih melanoma pokazalo je da se mogu klinički preklapati u izgledu i na dermoskopiji.[9]

Melanoakantom je jedan od najčešćih benignih tumora koji mogu imati dermatoskopske karakteristike koje ukazuju na malignitet.[10] Reflektivna konfokalna mikroskopska procena melanoakantoma može pokazati karakteristike koje sugerišu na nodularni melanom,[11] sa dendritičnim pagetoidnim ćelijama.[12]

Mikroskopski pregled melanoakantoma kože otkriva benigni akantom koji se sastoji od keratinocita i dendritičnih melanocita. Mogu se videti:[13]

  • akantoza,
  • hiperkeratoza,
  • parakeratoza,
  • papilomatoza
  • biseri malih rogova.

Veliki dendritični melanociti sa obilnim granulama melanina se šire po celoj leziji.

Citološka atipija nije karakteristika melanocita ili keratinocita u melanoakantomu. Opisana su dva tipa melanoakantoma: difuzni tip u kome su melanociti neravnomerno raspoređeni po leziji i klonski tip u kome su melanociti i keratinociti skupljeni u mala gnezda.[3]

Elektronsko mikroskopske studije otkrivaju da je transfer melanina iz ovih visoko dendritičnih melanocita u susedne keratinocite delimično ili, u nekim slučajevima, potpuno poremećen.[14]

Testovi imunoprecipitacije i imunofluorescentne studije pokazuju da melanoakantom nije povezan sa malignim melanomom.[15][16]

Terapija

uredi

Farmakološke terapije nisu dostupne za melanoakantome.

Jednostavna ekscizija je lekovita za melanoakantome. Kožni melanoakantom je benigni i može se ukloniti kiretažom. Međutim, jedna teorija sugeriše da kožni melanoakantom može biti samoograničen i da se rešava bez intervencije.

Krioterapija se može koristiti ako je dijagnoza sigurna i ako nije potreban histološki pregled. Koagulacija argon plazme je nova opcija lečenja oralnog melanoakantoma.[17]

Ožiljci se mogu očekivati nakon hirurškog ili krioterapijskog uklanjanja melanoakantoma.

Standardna naknadna nega može biti potrebna za procenu zarastanja i rešavanje kozmetičkih problema.

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ Vasani, ReshamJ; Khatu, SwapnaS (2013). „Melanoacanthoma: Uncommon presentation of an uncommon condition”. Indian Dermatology Online Journal. 4 (2): 119. ISSN 2229-5178. doi:10.4103/2229-5178.110638. 
  2. ^ MISHIMA, YUTAKA (1960-04-01). „Benign Mixed Tumor of Melanocytes and Malpighian Cells”. Archives of Dermatology. 81 (4): 539. ISSN 0003-987X. doi:10.1001/archderm.1960.03730040043009. 
  3. ^ a b v Prince C, Mehregan AH, Hashimoto K, Plotnick H (avgust 1984). „Large melanoacanthomas: a report of five cases”. J Cutan Pathol. 11 (4): 309—17. 
  4. ^ Simon P, Requena L, Sanchez Yus E (april 1991). „How rare is melanoacanthoma?”. Arch Dermatol. 127 (4): 583—4. .
  5. ^ Roh NK, Hahn HJ, Lee YW, Choe YB, Ahn KJ (april 2016). „Clinical and Histopathological Investigation of Seborrheic Keratosis”. Ann Dermatol. 28 (2): 152—8. .
  6. ^ Vion, B.; Mérot, Y. (1989). „Melanoacanthoma of the Penis Shaft”. Dermatology. 179 (2): 87—89. ISSN 1018-8665. doi:10.1159/000248319. 
  7. ^ Lakshminarayanan, Vidya; Ranganathan, Kannan (2009-01-13). „Oral melanoacanthoma: a case report and review of the literature”. Journal of Medical Case Reports. 3 (1). ISSN 1752-1947. doi:10.1186/1752-1947-3-11. 
  8. ^ Chung E, Marghoob AA, Carrera C, Marchetti MA. Clinical and Dermoscopic Features of Cutaneous Melanoacanthoma. JAMA Dermatol. 2015 Jun 17.
  9. ^ Roh D, Ha DL, Kim Y, Shin K, Kim HS, Ko HC, et al. Comparison of Dermoscopic Features Between Melanoacanthomas and Melanoacanthoma-Like Malignant Melanomas in Korean Patients. J Cutan Med Surg. 2020 Nov 26. 1203475420977470.
  10. ^ Papageorgiou V, Apalla Z, Sotiriou E, Papageorgiou C, Lazaridou E, Vakirlis S, et al. The limitations of dermoscopy: false-positive and false-negative tumours. J Eur Acad Dermatol Venereol. 2018 Jan 5.
  11. ^ Shahriari N, Grant-Kels JM, Rabinovitz HS, Oliviero M, Scope A (oktobar 2016). „In vivo reflectance confocal microscopy features of a melanoacanthoma”. Dermatol Pract Concept. 6 (4): 27—30. .
  12. ^ Porto, Ana Carolina Souza; Blumetti, Tatiana Pinto; Macedo, Mariana Petaccia de; Braga, Juliana Casagrande Tavoloni (2019). „Melanoacanthoma: a potential pitfall of reflectance confocal microscopy”. Anais Brasileiros de Dermatologia. 94 (6): 747—750. ISSN 0365-0596. doi:10.1016/j.abd.2019.01.002. 
  13. ^ „Cutaneous Melanoacanthoma: Practice Essentials, Background, Etiology”. emedicine.medscape.com. 2023-03-22. 
  14. ^ SCHLAPPNER, O. L. A.; ROWDEN, G.; PHILLIPS, T. M.; RAHIM, Z. (1978). „Melanoacanthoma”. Journal of Cutaneous Pathology. 5 (3): 127—141. ISSN 0303-6987. doi:10.1111/j.1600-0560.1978.tb00949.x. 
  15. ^ Lambert MW, Lambert WC, Schwartz RA,; et al. (januar 1985). „Colonization of nonmelanocytic cutaneous lesions by dendritic melanocytic cells: a simulant of acral-lentiginous (palmar-plantar-subungual-mucosal) melanoma”. J Surg Oncol. 28 (1): 12—8. 
  16. ^ Lambert, W. Clark; Lambert, Muriel W.; Mesa, Myra L.; Schneider, Lawrence C.; Fischman, Gary J.; Abbey, Albert H.; Brodkin, Roger H.; Elam, Moses D.; Anderson, William A. (1987). „Melanoacanthoma and Related Disorders”. International Journal of Dermatology. 26 (8): 508—510. ISSN 0011-9059. doi:10.1111/j.1365-4362.1987.tb02290.x. 
  17. ^ Andrews, Brian T.; Trask, Douglas K. (2005). „Oral Melanoacanthoma: A Case Report, a Review of the Literature, and a New Treatment Option”. Annals of Otology, Rhinology & Laryngology. 114 (9): 677—680. ISSN 0003-4894. doi:10.1177/000348940511400904. 

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Меланоакантом&oldid=27873255”