Menahem (Biblija)

Menahem (hebr. מְנַחֵם) bio je kralj drevnog Kraljevstva Izrailja u periodu od 745. p. n. e.-738. p. n. e. i sin Gadijev.

Došao je iz Tirze u Samariju kako bi vlastitom rukom ubio Šaluma i tako ga nasledio kao kralj (Knjiga o Kraljevima 15:14). Brutalno je ugušio pobunu u Tapsaku te iščupao nerođenu decu iz utroba njihovih majki (15:16). Za vreme njegove vladavine je Tiglath-Pileser III, kralj Asirije, napao Izrailj s velikom vojskom, ali ga je Menahem nagovorio da se povuče predvaši mu 1.000 talanata srebra, prikupljenih nametom od 50 šekela od svakoga ko ih je mogao platiti (15:19-21). Tiglath-Pileser je naveo taj danak u svojim zapisima.

Umro je nakon vladavine od deset godina i ostavio presto sinu Pekahji. Knjiga o Kraljevima ga opisuje kao okrutnog i izopačenog vladara.