Mentalitet
Mentalitet, ili mentalni sklop, je kolokvijalni termin koji označava karakterističan sklop načina mišljenja, verovanja i emocionalnog reagovanja nekog pojedinca, kolektiva, naroda ili društva. U psihologiji, ovom pojmu delimično odgovaraju pojmovi: karakter, ličnost, nacionalni karakter, mopalni karakter.[1]
Mentalni sklop (lat. mentis, znači “um”), u sintaksnom smislu pripada kategoriji izraza ili u engleskom jeziku kategoriji idioma (engl. idiom znači način izražavanja, sklop, izraz; izraz osveštan upotrebom, često sa značenjem različitim od njegova gramatičkog ili logičkog značenja; jezička osobenost).[2]
Značenje izraza mentalni sklop je blisko (engl. Frame of Mind), što doslovce znači “okvir uma” (engl. frame znači raspoloženje, ćud, duševno stanje, narav, sklonost; engl. mind, znači sećanje, pamćenje; um, pamet). Frame of Mind ne predstavlja samo trenutno psihičko-mentalno stanje kratkog trajanja, već je ono relativno konstantno i unutar sistema mišljenja i osećanja, može biti dinamično i promenjivo. Ovaj idiom je prvi put zabeležen 1665. godine a u zapadnoj kulturi je postao popularan 70-ih godina XX veka, u periodu traženja izraza za mnoga novootkrivena i alterovana stanja svesti.[2]
Slično tome, izraz mentalni sklop, ima apstraktno značenje i definiše psihološko-umno-logičko stanje ili formu koja je u osnovi nečijeg sistema razmišljanja, osećanja, reagovanja na podražaje i donošenja suda. Ne označava samo psihičko stanje, već i misaoni tok i stav, tj. način na koji neko misli i ponaša se u datom trenutku ili tokom dužeg perioda.
Svaka osoba, ima različite predstave realnosti. Te predstave shvata na određen način i pripisuje im određena značenja, značaj i važnost. U zavisnosti od parametara koji učestvuju u emotivnom ili kognitivnom procesu oblikovanja mentalnog sklopa, osoba oseća, misli, reaguje i donosi zaključke na sebi svojstven, specifičan način.
Mentalni sklop podrazumeva specifično definisana osećanja, raspoloženja, oblikovanje stavova, pogleda i ponašanja, i može biti trajan ili promenjiv.
Poput psihološkog izraza Referentni okvir koji označava unutrašnju mapu stvarnosti (pojam su uveli Šif i saradnici) i „daje osobi jedan opšti set percepcija, koncepcija, osećanja i akcija, koji se koristi da bi se strukturalno i dinamski definisalo njeno Ja, drugi ljudi, i svet”[3], i mentalni sklop to čini ali su u njegov sastav, pored psihičkih, uključeni i elementi etike, morala i mehanizmi logike.
Referntni okvir se formira u detinjstvu, pod uticajem roditeljskih instrukcija i čini da se stvarnosti u skladu sa njegovom strukturom pripisuje određeno značenje i važnost (konstruisana stvarnost), dok je Mentalni sklop, sekundarna struktura, nastala u zrelom dobu, kao kombinacija racionalnih i psihičkih mehanizama, nadograđenih na prvobitne strukture iz perioda odrastanja.
Referentni okvir je aktivni unutrašnji psihički mehanizam koji usklađuje interakciju osobe i njene okoline, dok je mentalni sklop oformljena struktura ili pogled na stvarnost kojom se procenjuje objektivna stvarnost i poredi sa subjektivnom stvarnošću. Mentalni sklop učestvuje u usklađivanju subjektivne i objektivne realnosti, kao svesni deo, kao naša mentalna reprezentacija sveta.[2]
Za razliku od referentnog okvira, mentalni sklop nije tako rigidna psihička struktura i podložan je promeni, koliko su promeni podložni i percepcija, emotivni i umni procesi.