Metak sa iglenim paljenjem
Metak sa iglenim paljenjem (engl. Pinfire cartridge), metak sa klinčićem[1] ili Lefošeov metak, najranija vrsta sjedinjenog metka sa metalnom čahurom, koja se koristila kratko vreme sredinom 19. veka.[2]
Karakteristike uredi
Metak sa iglenim paljenjem patentirao je 1835. godine francuski puškar Kazimir Lefoše (1802-1852). Prvi sjedinjeni metak sa metalnom čahurom u svetu, Lefošeov metak imao je mesinganu čahuru sa kapislom na ivici dna, na koju se prednjim krajem naslanjala mesingana igla (klinčić) normalna na osu metka, čiji je zadnji kraj virio iz bočnog zida čahure (pri samom dnu) za oko 5 mm. Ova municija koristila se u Francuskoj od 1835. za pištolje bibernike i lovačke puške ostraguše (koje su se prelamale u sredini, otvarajući tako barutnu komoru na dnu cevi) - metak bi se ubacio u cev tako da igla čahure viri kroz prorez na gornjem zidu barutne komore, i kapisla se aktivirala udarcem oroza po igli metka. Od 1852. počela je proizvodnja revolvera sa municijom ovog tipa (revolveri tipa Lefoše), koji su korišćeni u Krimskom ratu (1853-1856).[2] Međutim, već 1857. američka kompanija Smit i Veson patentirala je efikasnije metke sa ivičnim paljenjem, a u Evropi su Edvard Bokser i Hiram Berdan 1866-1868. patentirali još efikasnije metke sa centralnim paljenjem, koji su ubrzo zamenili municiju tipa Lefoše.[3]
Izvori uredi
- ^ Byam, Michele (1990). Oružje i oklopi. Mladinska knjiga) (1. izd izd.). Zagreb: Mladost. str. 59. ISBN 86-307-0312-1. OCLC 441740655.
- ^ a b Nikola Gažević, Vojna enciklopedija 8, Vojnoizdavački zavod, Beograd (1974), str. 146-147
- ^ Ford, Roger (1998). The world's great rifles. London: Brown Books. str. 17—21. ISBN 1-897884-33-8. OCLC 41281655.