Metodi i tehnike ispitivanja moždanih funkcija
Neuralne osnove kognitivnih procesa i funkcija predstavljaju posebnu oblast istraživanja i zahtevaju specifične metode i tehnike ispitivanja. Razlikuju se dva pristupa ovom problemu: prvi, koji ispituje simptome nastale usled povrede određenih zona u mozgu i drugi, zasnovan na posmatranju procesa na neoštećenom mozgu. U prvom je pažnja usmerena na povezanost između mesta povrede i prirode i stepena oštećenosti funkcije. U drugom slučaju se različitim tehnikama neuroodslikavanja direktno ispituju promene u aktivaciji pojedinih zona u mozgu u zavisnosti od vrste zadataka koji ispitanik obavlja. Pored tehnika neuroodslikavanja, postoje i tehnike kojima je na indirektan način moguće izvesti zaključke o procesima koji se odigravaju u pojedinim delovima mozga.[1]
Ispitivanja na oštećenom mozgu
uredi
Povrede određenih zona u mozgu praćene su potpunim ili selektivnim oštećenjem pojedinih kognitivnih funkcija, pri čemu se različitim testovima utvrđuju vrsta i stepen oštećenja, a njihovim povezivanjem sa mestom povrede izvodi se zaključak o zonama u mozgu zaduženim za njihovo obavljanje. Tako je, na primer, povreda frontalnog režnja leve hemisfere praćena agramatizmom, odnosno nemogućnošću kompetentnog manipulisanja gramatičkom informacijom. Oštećenje temporalnog režnja može da dovede do teškoća u razumevanju značenja reči. Na osnovu ovakvih nalaza se saznaje ne samo da li postoji hemisferna dominacija kada su u pitanju pojedine funkcije, već i da u okviru date funkcije postoji diferencijacija koju je moguće lokalizovati u određenim zonama mozga. Hirurški zahvat poznat kao komisurotomija, kojem se pribegava u drastičnim slučajevima epilepsije, kada se preseče korpus kalosum, nervne strukture koja povezuje moždane hemisfere. Ovim zahvatom se epileptična ekscitacija ograničava na jednu hemisferu, a istovremeno omogućava istraživačima da posmatraju izolovano funkcije leve i desne hemisfere mozga.[1]
Ispitivanja na neoštećenom mozgu
uredi
Indirektne tehnike ispitivanja na neoštećenom mozgu predstavljaju tehnike uz pomoć kojih se na indirektan način zaključuje o funkcijama leve i desne hemisfere. Vada test predstavlja ubrizgavanje amorbarbitala u jednu od arterija i izaziva kratkotrajno blokiranje jedne od hemisfera. Ovaj postupak omogućava uvid u funkcije blokirane i neblokirane hemisfere. Zbog relativno kratke blokade jedne od hemisfera, ispitanicima se daje veći broj jednostavnih zadataka čije obavljanje predstavlja angažovanje više funkcija.
Lateralno prikazivanje stimulusa predstavlja prezentaciju vizuelnih ili auditivnih stimulusa pod posebnim uslovima, kad je moguće favorizovati angažovanje jedne od hemisfera. Vizuelni stimulusi se na ekranu računara prikazuju u levom, odnosno desnom vizuelnom polju pod strogo kontrolisanim uslovima, dok se auditivni stimulusi prikazuju dihotički, tako što se različite informacije emituju u levo i desno uho. Ispitivanja ove vrste pokazuju jasnu superiornost leve hemisfere za sve vrste verbalnih zadataka. Desna hemisfera je superiorna u spacijalnim zadacima, kao što su precrtavanje, prostorno manipulisanje itd.
Pored navedenih tehnika kojima se o funkcionalnoj specijalizaciji pojedinih zona u mozgu zaključuje indirektno, postoje i tehnike neuroodslikavanja kojima je moguće direktno pratiti moždane aktivnosti prilikom obavljanja različitih vrsta zadataka. Takve tehnike podrazumevaju: elektroencefalografiju (EEG), pozitronsku emisionu tomografiju (PET skeneri), funkcionalnu magnetnu rezonancu... Navedene tehnike, naročito funkcionalna magnetna rezonanca, omogućuju praćenje moždanih aktivnosti u realnom vremenu, sa jedne strane i vrste zadataka, odnosno kognitivnog procesa, sa druge strane. Mnoge pretpostavke o lokalizaciji moždanih funkcija zasnovane su na patološkim nalazima su dobile potvrdu u istraživanjima u kojima su korišćene tehnike neuroodslikavanja. Ove tehnike su dovele ne samo do novih uvida kada je reč o lokalizaciji moždanih funkcija, već i do boljeg razumevanja istih. Iako korišćene prvenstveno u dijagnostičke svrhe, one se koriste i u ispitivanju veze između specifičnih kognitivnih zadataka i aktivacije u određenim zonama mozga.[1]