Mehaničko učenje
Mehaničko učenje se još naziva i učenje napamet, pošto se gradivo uči doslovno, bez izmena i najčešće razumevanja, odnosno uspostavljanja smislenih veza postojećeg gradiva i bilo kojeg drugog, bez obzira da li je u pitanju isti nastavni predmet ili neki drugi. U praksi se često upotrebljava termin doslovno ili bukvalno učenje, a u žargonu „bubanje“, „štrebanje“ ili „drilovanje“.[1]
Primena i primeri uredi
Može se razlikovati nekoliko varijanti ove metode učenja[1]:
1) Učenje napamet gradiva koje se inače ne uči smisleno (poput tablice množenja ili naziva organizama izvedenih iz latinskog jezika koji učenici recimo ne uče).
2) Učenje gradiva koje može da se razume, ali je neophodno naučiti ga napamet (na primer recitacija ili tekst za pozorišnu predstavu).
3) Učenje gradiva koje može da se razume, ali u procesu nastave, uglavnom greškom nastavnika dotično gradivo nije učinjeno smislenim. Ovakvo učenje postoji u školskoj praksi, ali je nepoželjno.
Mehaničko učenje i druge metode uredi
Učenje koje se potpuno razlikuje je smisleno učenje. Mehaničko učenje ne isključuje kako verbalno, tako ni praktično učenje i može se kombinovati sa ovim metodama.[1]
