Mešina

Za druge upotrebe, pogledajte Mešina (višeznačna odrednica).

Mešina je oderana i preparirana cela životinjska koža (obično jagnjeća ili jareća). Nekada je služila za čuvanje i prenošenje tečnost ili žitkih i rastresitih namirnica. Takođe je i deo nekih narodnih duvačkih muzičkih instrumenata, kod kojih služi kao meh za dobijanje vazdušne struje za stvaranje tona (gajde, vrsta dipala i sl).

Mešine pripremljene za izradu gajdi

Mešina se često koristi kod tradicionalne pripreme mlečnih proizvoda, odnosno za zrenje sira i kajmaka. Namirnice pripremljene na ovaj način imaju specifičan ukus i aromu i predstavljaju gastronomski doživljaj.

Mješina, Muzej Hercegovine, Trebinje

Ponekad se reč koristi i da bi se opisao veliki trbuh, ili za čoveka sa velikim trbuhom.

Pravljenje mešine

Mešina se najčešće pravi od kože ovce ili jagnjeta, reće od jareta. Dobija se klanjem životinje na poseban način, takozvanim „dranjem na mešinu”. „Dranje na mešinu” se vrši tako što se koža raseče duž jedne zadnje noge, kako bi mogla cela koža da se odere. Dranje se uvek vrši ručno, odvajanjem kože od mesa pod pritiskom ruke. Najvažnije je da koža ostane neoštećena.

Priprema mešine za skladištenje tečnosti i hrane

Odrana koža se odmah pere čistom hladnom vodom i brije oštrim nožem ili žiletom. Posle brijanja kanapom se vezuju otvori na mešini - veliki rez na zadnjoj nozi (tzv. veliki vez) i na ostale tri noge. Preostali otvor na vratu se dobro posoli i pristupa se naduvavanju mešine. Kada se mešina naduva proverava se da li negde ispušta vazduh. To se dešava otvori nisu dobro zavezani ili ako je koža oštećena prilikom dranja. Ako se mešina koristi za skladištenje, oštećenja na koži se mogu popraviti. Te rupe se takođe vezuju, kao i otvori. Na manje rupe se sa unutrašnje strane stavlja lešnik ili manji obli kamen, a sa spoljašnje strane se zaveže kanapom. Za veća oštećenja koristi se orah.

Kada se ustanovi da mešina ne propušta vazduh, prevrće se tako da unutrašnja strana bude spolja. Zatim se ponovo naduva, ostruže se da bude što čistija i dobro obriše čistom krpom. Posle toga se vezuje i poslednji, vratni otvor. Tako pripremljena mešina se ostavlja da se suši. Sušenje se najčešće vrši na dimu, ređe na promaji. Kada se osuši, mešina se potapa u čistu vodu ili surutku da omekša. Posle toga se dobro opere u hladnoj vodi, odvežu se nožice, veliki vez i vratni otvor i dobro se posole. Zatim se ponovo izvrne, tako da se unutrašnja strana vrati unutra i opet se zavežu svi otvori osim vratnog, da bi se mešina mogla posoliti sa unutrašnje strane i naduvati. Naduvana mešina se ostavi 1-2 sata da se prosuši. Mešina se ne sme presušiti, kako bi ostala savitljiva. Tako pripremljena mešina je spremna za upotrebu, odnosno da se u nju stavlja sir i kajmak na zrenje.

Vreme sušenja

Ako je mešina namenjena za zrenje sira (npr. crnogorski Prljo) potrebno je da se suši najmanje mesec dana, a ako je namenjena za kajmak suši se i do godinu dana.

Priprema mešine za izradu narodnih duvačkih muzičkih instrumenata

Meh za gajde izrađen od teleće mešine

Izrada mešine za muzičke instrumente razlikuje se od izrade za upotrebu u domaćinstvu u nekoliko detalja.

Kada se cela koža svuče sa zaklane životinje, dlaka se ne brije, već se šiša na dužinu od 5-10 mm. Dlaka u ovom slučaju, osim estetske ima i praktičnu ulogu jer štiti kožu iznutra od preterane kondenzacije i nakupljene pljuvačke tokom sviranja.

Pošto je osušena koža kruta, takva je neupotrebljiva za mešinu. Zato se pre izrade instrumenta potapa u vodu u kojoj stoji 4-5 dana kako bi omekšavala. Omekšala koža vadi se iz vode, izvrne tako da dlaka bude unutra i nožem dobro ostruže i očisti. Tako očišćena dobro se usoli kuhinjskom solju i nakraju se u nju dobro utrlja projino brašno. Sastav ove smese i uopšte način štavljenja drugačiji je kod različitih majstora.

Odabir kože za izradu meha zavisi od iskustva i prohteva svirača. Kvalitet mešine zavisi pre svega od veličine, a zatim i od boje vune odnosno dlake, elastičnosti (poroznost), starosti životinje, perioda klanja itd.