Međunarodno ratno pravo
Međunarodno ratno pravo (engl. laws of war) je deo međunarodnog prava kojim se za vreme rata regulišu odnosi među državama, odnosno subjektima međunarodnog prava.[1]
Definicija uredi
Međunarodno ratno pravo određuje međunarodna prava i dužnosti zaraćenih strana, kao i prava i dužnosti zaraćenih strana u odnosu na neutralne, i obrnuto. Predmet regulisanja međunarodnog ratnog prava je rat na kopnu, moru i u vazduhu, a u najnovije vreme i u nadvazdušnom prostoru. Dok je klasično međunarodno ratno pravo regulisalo samo rat, tj. onaj oružani sukob koji vode države po prethodnoj objavi rata ili nedvosmisleno manifestovanoj volji da ratuju, novi razvitak međunarodnog ratnog prava teži da pravilima ratnog prava potčini svaki oružani sukob međunarodnog karaktera koji, s obzirom na upotrebljene snage, intenzitet neprijateljstava i druga obeležja, nema sve karakteristike rata. Na unutrašnje sukobe[a] koji izbijaju protiv zakonite vlasti jedne države ne primenjuju se pravila međunarodnog ratnog prava. Pod određenim uslovima unutrašnji oružani sukob može prerasti i u sukob međunarodnog karaktera, pa se tada primenjuje međunarodno ratno pravo.[1][2][3]
Smisao i značaj uredi
Međunarodno ratno pravo posmatra rat isključivo kroz postojeća, ugovorna ili običajna pravna pravila, koja ga regulišu, odnosno ograničavaju. Države prihvataju pravila međunarodnog ratnog prava, a samim tim pristaju na ograničenje ratovanja, jer su im ta pravila korisna. Vođenje ničim ograničenog rata nanosi protivniku teške gubitke i razaranja, ali ima za posledicu da i on primenjuje isti način ratovanja.Tako dolazi do nepotrebnih uništavanja i okrutnosti sa stanovišta konačnog cilja rata, tj. pobede.[1]
Pravila međunarodnog ratnog prava sprečavaju vojnički nekorisna dela koja su očito nehumana. Ona počivaju na postavci da zaraćenim stranama zabrane sve one mere koje su okrutne, a sa stanovišta konačnog cilja rata suvišne. Međunarodno ratno pravo predviđa određeni minimum humanosti, koji ni jednoj zaraćenoj strani ne umanjuje izglede na pobedu, a ipak znatno ublažava ratne okrutnosti. Za kršenje međunarodnog ratnog prava ne odgovara samo država, nego i pojedinci koji to čine. Oni podležu međunarodnoj ili nacionalnoj krivičnoj odgovornosti.[1]
Principi ratnog prava uredi
.jpg)
Vojna neophodnost, zajedno sa razlikovanjem, proporcionalnošću, humanošću (koja se ponekad naziva nepotrebnom patnjom) i časti (ponekad zvanom viteštvom) su pet najčešće citiranih principa međunarodnog humanitarnog prava[4][5] koji regulišu legalnu upotrebu sile u oružanom sukobu.
Vojna neophodnost je vođena sa nekoliko ograničenja: napad ili akcija moraju imati za cilj da pomognu u porazu neprijatelja; to mora biti napad na legitimni vojni cilj,[6] i šteta nanesena civilima ili civilnoj imovini mora biti proporcionalna, a ne preterana u odnosu na konkretnu i direktno predviđenu vojnu prednost.[7]
Razlikovanje je princip međunarodnog humanitarnog prava koji reguliše legalnu upotrebu sile u oružanom sukobu, pri čemu zaraćene strane moraju da prave razliku između boraca i civila.[b][8]
Proporcionalnost je princip međunarodnog humanitarnog prava koji reguliše legalnu upotrebu sile u oružanom sukobu, pri čemu zaraćene strane moraju osigurati da šteta nanesena civilima ili civilnoj imovini nije prevelika u odnosu na konkretnu i direktnu vojnu prednost koju očekuje napad na legitimni vojni cilj.[7]
Humanost. Ovaj princip je zasnovan na ograničenjima Haške konvencije protiv upotrebe oružja, projektila ili materijala sračunatih da izazovu patnju ili povredu očigledno nesrazmernu vojnoj prednosti ostvarenoj upotrebom oružja u legitimne vojne svrhe. U nekim zemljama, poput Sjedinjenih Država, oružje se pregleda pre upotrebe u borbi kako bi se utvrdilo da li je u skladu sa ratnim pravom i nije dizajnirano da prouzrokuje nepotrebnu patnju kada se koristi na predviđeni način. Ovaj princip takođe zabranjuje upotrebu inače zakonitog oružja na način koji uzrokuje nepotrebnu patnju.[9]
Čast je princip koji zahteva određenu dozu pravičnosti i međusobnog poštovanja između protivnika. Strane u sukobu moraju prihvatiti da njihovo pravo da usvoje sredstva za nanošenje povreda nije neograničeno, moraju se uzdržati od iskorišćavanja privrženosti protivnika zakonu lažnim traženjem zakonske zaštite i moraju priznati da su članovi zajedničke profesija koja se ne bori iz ličnog neprijateljstva već u ime svojih država.[9]
Napomene uredi
- ^ Oružane pobune, ustanke, revolucije i sl.
- ^ Civilian in this instance means civilians who are non-combatants and not members of the military. Article 51.3 of Protocol I to the Geneva Conventions explains that "Civilians shall enjoy the protection afforded by this section, unless and for such time as they take a direct part in hostilities".
Reference uredi
- ^ a b v g Gažević, Nikola (1973). Vojna enciklopedija (knjiga 5). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 376—378.
- ^ „What is IHL?” (PDF). 30. 12. 2013. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 12. 2013. g. Pristupljeno 11. 11. 2019.
- ^ United States; Department of Defense; Office of General Counsel (2016). Department of Defense law of war manual (na jeziku: engleski). OCLC 1045636386.
- ^ The law of armed conflict : an operational approach. Corn, Geoffrey S. New York: Wolters Kluwer Law & Business. 2012. ISBN 9781454806905. OCLC 779607396.
- ^ Law of Armed Conflict Deskbook (PDF). Charlottesville, VA: The United States Army Judge Advocate General's Legal Center and School. 2016. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 03. 2023. g. Pristupljeno 10. 07. 2023.
- ^ Article 52 of Additional Protocol I to the Geneva Conventions provides a widely accepted definition of military objective: "In so far as objects are concerned, military objectives are limited to those objects which by their nature, location, purpose or use make an effective contribution to military action and whose total or partial destruction, capture or neutralization, in the circumstances ruling at the time, offers a definite military advantage." (Source: Moreno-Ocampo 2006, page 5, footnote 11)
- ^ a b Moreno-Ocampo 2006, See section "Allegations concerning War Crimes" Pages 4,5.
- ^ Greenberg 2011, Illegal Targeting of Civilians.
- ^ a b „Basic Principles of the Law Of War and Their Targeting Implications” (PDF). Curtis E. LeMay Center. US Air Force. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 11. 2020. g. Pristupljeno 10. 07. 2023.
Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
Literatura uredi
- Gažević, Nikola (1971). Vojna enciklopedija (knjiga 2). Beograd: Vojnoizdavački zavod.
- Greenberg, Joel (2011), „Illegal Targeting of Civilians”, www.crimesofwar.org, Arhivirano iz originala 6. 7. 2013. g., Pristupljeno 4. 7. 2013
- Johnson, James Turner (198), Just War Tradition and the Restraint of War: A Moral and Historical Inquiry, New Jersey: Princeton University Press
- Lamb, A. (2013), Ethics and the Laws of War: The moral justification of legal norms, Routledge
- Moreno-Ocampo, Luis (9. 2. 2006), OTP letter to senders re Iraq (PDF), International Criminal Court]
- Moseley, Alex (2009), „Just War Theory"”, The Internet Encyclopedia of Philosophy
- Roberts, Adam; Guelff, Richard, ur. (2000), Documents on the Laws of War (Third izd.), Oxford University press, ISBN 978-0-19-876390-1
- Texts and commentaries of 1949 Geneva Conventions & Additional Protocols
- Walzer, Michael (1997), Just and Unjust Wars: A moral Argument with Historical Illustrations (2nd izd.), New York: Basic Books, Arhivirano iz originala 10. 9. 2011. g.
- Witt, John Fabian. Lincoln's Code: The Laws of War in American History (Free Press; 2012) 498 pages; on the evolution and legacy of a code commissioned by President Lincoln in the Civil War
- Thirlway, H., International Customary Law and its Codification (A. W. Sijthoff: Leiden, 1972).
- Martin Dixon, Textbook on International Law (Oxford University Press, 7th ed 2013)
- D'Amato, A., The Concept of Custom in International Law (Cornell University Press: Ithaca, New York, 1971)
- Thirlway, H., International Customary Law and its Codification (A. W. Sijthoff: Leiden, 1972)
- Brien Hallett, The Lost Art of Declaring War, University of Illinois Press, 1998, ISBN 0-252-06726-6
- Global Media Perspectives on the Crisis in Panama. Pristupljeno 27. 3. 2015.
- Michael Oren (2003). Six Days of War
. New York: Random House Ballantine Publishing Group. str. 5. ISBN 0-345-46192-4. - „World War: Declarations of War from Around the World”. Library of Congress.
- „Who Declared War and When”. Firstworldwar.com.
- Ian F.W. Becket, The Great War, second edition, Pearson Education Ltd., 2007, ISBN 978-1-4058-1252-8
- „Germans invade Poland”. History.com. Pristupljeno 1. 12. 2019.
- „BBC ON THIS DAY | 1”. news.bbc.co.uk.
- "2194 Days of War"; (1977); Salmaggi, C. & Pallasvini, A.; ISBN 91-582-0426-1; per tables included. [Italian; American]
- Doody, Richard, „Chronology of World War II Diplomacy 1939 - 1945”, World at War, Arhivirano iz originala 5. 5. 2016. g.
- Mann, Andrea. „September 3, 1939: Britain declares war on Germany after Hitler's troops invade Poland”. BT.com. Pristupljeno 1. 12. 2019.
- „The United States Invasion of Tonga In 1942”. Arhivirano iz originala 2005-02-25. g. Pristupljeno 23. 7. 2021.
- Veranneman, Jean-Michel (30. 9. 2014). Belgium in WWII. ISBN 9781783376070.
- „Táblázat az egyes államok hadiállapotba kerüléséről”. arcanum.hu. Arcanum Adatbázis Kft.
- „BBC - WW2 People's War - Timeline”. www.bbc.co.uk.
- „Hadiállapot Magyarország és Nagy-Britannia között”. arcanum.hu. Arcanum Adatbázis Kft.
- Draveczki-Ury, Ádám (11. 12. 2011). „Hetven éve történt: hadüzenet az Egyesült Államoknak”. honvedelem.hu. Honvédelmi Minisztérium. Arhivirano iz originala 29. 09. 2019. g. Pristupljeno 10. 07. 2023.
- Treuer, David (22. 1. 2019). The Heartbeat of Wounded Knee: Native America from 1890 to the Present. Riverhead Books.
- „1. United States/Philippines (1898-1946)”.
- „Az új államiság kiépítése Magyarországon | Magyarok a II. világháborúban | Kézikönyvtár”. www.arcanum.hu. Pristupljeno 2021-04-01.
- „Norway Declares War on Japan”. Canberra Times (Act : 1926 - 1995). 9. 7. 1945. str. 1.
- Prange, Gordon William; Goldstein, Donald M.; Dillon, Katherine V. (1981). At Dawn We Slept: The Untold Story of Pearl Harbor . McGraw-Hill. ISBN 0-07-050669-8.
- „Suomen perustuslaki 731/1999 - Ajantasainen lainsäädäntö - FINLEX ®”. Arhivirano iz originala 12. 11. 2022. g. Pristupljeno 27. 3. 2015.
- „Constitution du 4 octobre 1958 - Legifrance”. Pristupljeno 27. 3. 2015.
- „Basic Law for the Federal Republic of Germany” (PDF).
- „Capítulo III Del Poder Ejecutivo” (na jeziku: španski). Pristupljeno 3. 8. 2016.
- „The Constitution of the Kingdom of the Netherlands” (PDF). www.government.nl/. 2018. Pristupljeno 22. 10. 2021.
- „Full text: Chapter 4. The President of the Russian Federation”.
- „Full text: Chapter 3. The Federal Structure”.
- „Kungörelse (1974:152) om beslutad ny regeringsform Svensk författningssamling 1974:1974:152 t.o.m. SFS 2018:1903 - Riksdagen”.
- Norton-Taylor, Richard Former defence chiefs oppose role for MPs in war decisions, The Guardian. 2007-12-28. Retrieved on 2009-03-15
- Kettle, Martin A declaration of war on this medieval royal prerogative, The Guardian. 2005-08-23. Retrieved on 2009-03-15
- „House of Commons Hansard Debates for 23 Jul 1999 (Pt 23)”.
- „Text of Declaration of War on Bulgaria – June 5, 1942 – Historical Resources About The Second World War”. Historical Resources About The Second World War. 7. 8. 2008. Pristupljeno 27. 3. 2015.
- Kwakwa, Edward (1992). The International Law of Armed Conflict. ISBN 9780792315582. Pristupljeno 27. 3. 2015.
Spoljašnje veze uredi
- War & law index—International Committee of the Red Cross website
- International Law of War Association
- The European Institute for International Law and International Relations
- The Rule of Law in Armed Conflicts Project
- What are the Sources of international law? Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2018)
- Definition of international law Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2018)
- A Brief Primer on International Law Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2016) With cases and commentary. Nathaniel Burney, 2007.
- Official United Nations website
- Official UN website on International Law
- Official website of the International Court of Justice
- Sources of International Law