Miker (malina)

Miker (engl. Meeker) je američka sorta maline nastala ukrštanjem sorti Vilamet i Katbert.

Istorijat

Ova sorta maline vodi poreklo iz Sjedinjenih Američkih Država gde je 1967. godine razvijena od strane Univerziteta države Vašington. U Srbiji je uzgajanje Mikera počelo 1994. godine i ubrzo steklo veliku popularnost među poljoprivrednim proizvođačima.

Rasprostranjenost

Iako važi za najmanje otpornu malinu, osetljivu na mnoge bolesti i faktore spoljašnje sredine, ova sorta je veoma priznata i tražena u Evropi i širom sveta. Za najvećeg svetskog proizvođača Mikera smatraju se Sjedinjene Američke države a oblast u kojoj je Miker najzastupljenija sorta su države Pacifičkog severozapada - Oregon, Britanska Kolumbija, kao i Kanada, dok je Vašington nacionalni lider u proizvodnji ove maline. Uveliko razvijeno mašinsko branje na širem području Severne Amerike uticalo je da Miker čini 60% od ukupne produkcije maline na ovom području. U Srbiji Miker spada u jednu od dve najdominantnije sorte, a izvoz se najviše vrši u zemlje Evropske unije i SAD.

Plodovi Mikera

Karakteristike sorte

Poznat je kao dvogodišnja biljka, koja raste jedne godine a plodove daje naredne. Svrstava se u letnje sorte, i to izrazito produktivne. Cveta od aprila do juna, dok berba počinje krajem juna i traje tokom jula meseca. Miker je bujna, samooplodna, slatka, crvena sorta, prikladna za plantažni uzgoj. Plodovi su srednje, ujednačene veličine, čvrsti i kompaktni, lako se odvajaju i pogodni su za mašinsko branje i transport, a s obzirom da dobro podnose mehaničku berbu, nema gubitaka u kvalitetu. Mogu se koristiti u svežem stanju, za zamrzavanje, kao i za pravljenje soka. Miker je sorta osetljiva na neke vrste virusa koje se prenose polenom i srednje otporna na truljenje.

Sadnja i uzgoj

Kao i svaka druga sorta, i Miker zahteva pre svega kvalitetnu obradu zemlje, dosta svetlosti i puno vlage. Ova malina najbolje uspeva na ravničarskoj, rastresitoj, popustljivoj i slabo kiseloj zemlji, bogatoj organskim materijama. Mikeru odgovaraju podneblja sa hladnijim letima, pomalo kišnim i blagim zimama. Razmak između redova je veći nego kod drugih vrsta zbog toga što se ova malina izrazito razgranjava u širinu i zbog toga joj je potrebno obezbediti dodatne naslone.
Sadi se u jesen ili zimu, ako je blaga, a najkasnije do marta u proleće. Potom se odabiraju kvalitetni izdanci i nastavlja se sa obradom koja podrazumeva podupiranje, vezivanje i orezivanje. Potrebna joj je i zaštita od zime i mraza, kao i od sušenja, lomljenja i krzanja. Tokom obrade mora se voditi računa o suzbijanju korova, kao i o bolestima koje mogu zahvatiti ovu sortu (polenski virusi, rđa maline, smeđa pegavost, plamenjača itd.). Na kraju berbe se odtstranjuju izdanci koji su dali plod.

Zasad Miker maline

Berba i prinos

Berba mikera počinje obično krajem juna i prosečno traje mesec dana. Ova sorta se bere u ambalaže koje sadrže 0,5-1 kg plodova a izrađuju se od parafinisanog kartona, perforirane plastike ili od drveta. Veličina je pogodna za smeštanje u gajbe holandeze.
Može obezbediti izrazito visoke prinose, koji iznose 13-15 tona po hektaru. Po jednom hektaru moguće je imati i 13300 sadnica. Miker malina je tražena kao stalno voće, ali i kao sirovina za niz drugih proizvoda.

Vidi još

• Malina
• Vilamet sorta maline

Literatura

• Dr Svetislav Petrović, Aleksandar Leposavić: Savremena proizvodnja maline, Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija“, Čačak, 2005.
• Dr Svetislav Petrović, mr Aleksandar Leposavić: Malina - nove tehnologije gajenja, zaštite i prerade, Institut za voćarstvo, Čačak, 2011.
• Funt, R.C. / Hall, H.K. (2012). Raspberries (Crop Production Science in Horticulture). CABI. ISBN 978-1-84593-791-1