Miloš Zečević
Miloš Zečević (selo Brnjica u Gruži, 1838 — Beograd, 1896) bio je srpski profesor istorije, književnik i prosvetni dobrotvor.
Obrazovanje i stvaralaštvo uredi
Roditelji su mu bili Ilinka i Dragojlo, ali kako mu je otac rano preminuo brigu o sinu preuzela je Ilinka.[1]
Miloš je osnovnu školu završio u obližnjem selu Zabojnici, u manastiru Drači i u Kragujevcu, gde je završio i niže razrede Gimnazije, posle čega je u Beogradu završio Gimnaziju i pravni fakultet u Liceju 1861. godine. Miloš je takođe slušao i istorijske i filološke nauke, a sam je govorio da ga je predavanje Đure Daničića inspirisalo na prevođenje Šekspira.[1]
Po završetku školovanja postaje zamenik redovnog profesora u kragujevačkoj Gimnaziji, gde će posle dve godine postati i profesor. Ovde je proveo četiri godine posle čega će biti premešten u Beograd gde će prvo raditi kao profesor u Gimnaziji, a potom kao profesor Novog veka opšte istorije u Velikoj školi. Dosta pažnje je posvećivao periodu Prvog srpskog ustanka, ali se bavio i svetskom istorijom.
Njegov književni rad je takođe plodonosan te nam je ostavio dva značajna prevoda iz oblasti poezije, Šekspirovog Julija Cezara Florijanovog Viljema Tela. Prvo delo je preveo sa nemačkog prevoda, a drugo sa francuskog originala. Osim još nekih prevoda i referata, Miloš zečević nam je ostavio Građanski zemljopis svega sveta za srednje škole, koji je štampao 1871. godine, a izradio je i štampao veliku Istoriju sveta. Pred smrt nastojao je da pripremi novo izdanje tog dela, gde bi stari i srednji vek došli kao uvod istoriji novog veka, kojoj bi činila najveći deo. Pre sti upeo je da završi prva dva dela. Takođe, napisao je još i Kako se piše istorija za škole.
Od 1878. Zečević je bio i član Srpskog Učenog Društva.
Po njegovoj poslednjoj želji, Miloš je ostavio četrdeset hiljada dinara za obrazovanje fonda pod imenom Fond Miloša Zečevića, iz koga su se dve petine prihoda davale đacima kragujevačke Gimnazije, a tri petine učenicima Velike Škole.[1]
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Znameniti Srbi XIX veka III tom, ur. profesor A. Gavrilović, Zagreb 1904.