Mimika
Pojam mimika (facijalna ekspresija)se odnosi na pokrete lica i uglavnom se događaju nesvesno, ali se mogu naučiti kontrolisati. Reč mimika potiče od starogrčke reči μιμικος. Mimika se drugačije može zvati i facijalna eksprecija. Mimika i gestika stvaraju pantomimu.
Mimika je jako važan deo neverbalne komunikacije. Putem mimike osoba može pokazati razna stanja i emocije. Profesor i psiholog Robert Plutchik je 1980. godine postavio psihoevolutivnu teoriju, u kojoj je pretpostavio da postoji osam osnovnih emocija: bes, strah, tuga, gađenje, iznenađenje, iščekivanje, poverenje, zadovoljstvo.[1]
Prema njemu, ove osnovne emocije su biološki primitivne i one su najčešći okidači za ponašanja koja su usmerena na održanje vrste. Pored gorenavedenih osam osnovnih emocija, Plutchik identifikuje i osam složenih koje čine sledeće kombinacije:
- Optimizam = iščekivanje + zadovoljstvo
- Ljubav = zadovoljstvo + poverenje
- Pokornost = poverenje i strah
- Strahopoštovanje = strah + iznenađenje
- Razočarenje = iznenađenje + tuga
- Sažaljenje = tuga + gađenje
- Prezir = gađenje + bes
- Agresivnost = bes + iščekivanje
U svakodnevnom životu mimikom se manifestuju emocije koje su navedene u ovoj teoriji. Mimika se takođe deli na segmente lica i signale koje šalju:
- signali očima
- signali usta i osmeha
- signali procene i obmane
Voljna kontrola facijalne ekspresije uredi
Još 1862 god. je francuski lekar Dušen ispitivao mišiće lica i opisao razliku između prirodne i lažne ekspresije lica. Istinski osmeh se prema Dušenu može razlikovati od lažnog na osnovu dva mišića lica koja učestvuju u formiranju osmeha[2]:
- orbicularis oculi, gura kožu lica obraza i čela ka oku čime ono zadobija kružni oblik;
- zygomaticus major, povlači uglove usana naviše.
Prema Dušenu moguća je voljna kontrola zygomaticus major, ali je nemoguće voljno kontrolisati orbicularis oculi. Ovakav lažni osmeh naziva se Dušenov osmeh.
S obzirom da smo u stanju da voljno kontrolišemo mišiće lica moguće je inhibirati istinsku facijalnu ekspresiju i zameniti je lažnom. Na primer, možemo se osmehivati bolesnoj osobi kojoj pružamo podršku ili se možemo osmehivati kako bi prikrili izrečenu laž[3].
Signali očima uredi
Izreka "oči su ogledalo duše" dobija svoj pun značaj i smisao kada se primenjuje u neverbalnoj komunikaciji. U signale očima spadaju:
- kontakt očima
- zenice
- pogled
- obrve
Kontakt očima uredi
Kontakt očima može da održi komunikaciju aktivnom, da doprinese boljoj komunikaciji, ali isto tako i da odbije komunikaciju među sagovornicima. Postoji ustaljeno verovanje da se osobe koje koriste direktan kontakt očima sagledavaju kao osobe sa većim samopouzdanjem, da imaju kredibilitet i da nemaju šta da sakriju. Kontakt očima razlikuje se u partnerskim, prijateljskim i poslovnim odnosima, ali zavisi i od teme razgovora, od toga da li slušamo ili govorimo, od osobina ličnosti i iskustva. Kompetentnim situaciji kontaktom očima odaje se takođe i poštovanje prema sagovorniku. Izbegavanje kontakta očima je zastupljeno kada osoba ne govori istinu, kada nije iskrena, kada se oseća povređeno, kada se ne simpatiše sagovornik, kada se priča o stvarima koje su za tu osobu intimne. Sve su to situacije i kojima osoba podsvesno teži da sakrije pogled, pre nego da se direktnim kontaktom očima "oda".
Zenice uredi
Širenje zenica je posledica pozitivne emocije koju osoba doživljava. Kada se neko uzbudi, njegove zenice mogu da se prošire toliko da budu tri puta veće od svoje normalne veličine. I obrnuto, ljutito i negativno raspoloženje prouzrokuje skupljanje zenica u ono što se obično naziva "sitnim očima" ili "suženim pogledom". Širenje i skupljanje zenica, čovek jednostavno ne može da kontroliše. Kada se dvoje zaljubljenih gledaju u oči, oni i ne znajući tragaju za signalima širenja zenica i oboje se uzbuđuju primećujući ih u očima onog drugog. Istraživanja su pokazala da se zenice muškaraca povećaju skoro tri puta kada gledaju pornografske filmove. Kod većine žena, zenice se najviše prošire dok posmatraju slike majki sa bebama. Mala deca i bebe imaju veće zenice od odraslih, a zenice beba se neprestano šire u prisustvu odraslih, u nastojanju da izgledaju što privlačnije moguće i tako ostanu u centru njihove pažnje. Istraživanja pokazuju i da povećanje zenica ima recipročno dejstvo na osobu koja ih vidi. Kod muškaraca koji su posmatrali slike žena sa proširenim zenicama došlo je do većeg širenja zenica, nego kada su posmatrali slike žena sa suženim zenicama.
Pogled uredi
Postoje tri osnovne vrste pogleda: društveni pogled, intiman pogled i moćan pogled. Društveni pogled se ispoljava kao trougao oivičen očima i ustima. U ovaj deo lica se gleda kada je okruženje prijateljsko i nije preteće. Intiman pogled je pogled koji se kreće preko očiju i ispod brade, prema donjim delovima tela osobe. Prilikom susreta iz blizine, to je trouglasta oblast između očiju i grudi, dok se pogled iz daljine spušta od očiju sve do prepona ili još niže. Muškarci i žene koriste ovaj pogled kako bi pokazali interesovanje jedno za drugo. Širi periferni vid žene omogućava joj da odmeri muškarca od glave do pete, a da pri tom ne bude uhvaćena. Sužena vizuelna perspektiva muškaraca razlog je što on na vrlo očigledan način šeta pogledom duž tela žene. Moćan pogled se ispoljava kada na drugoj osobi zamislite da ima treće oko nasred čela i pogledom stvorite trougao između njena "tri" oka. Držeći pogled usmeren na ovu oblast, pokazuje se ozbiljnost i stavlja se do znanja da direktno gledamo sagovornika u oči. Ovaj pogled je preporučljivo koristiti u poslovnoj komunikaciji, jer ako se koristiti u prijateljskoj i romantičnoj komunikaciji, osoba koja upućuje pogled, nesvesno vrši neumoljiv pritisak na drugu osobu. Postoji i tzv. nemiran pogled, on se vidi kada osoba luta pogledom levo i desno. Takođe pokreti očiju osobe mogu da otkriju na šta je usredsređen njen um, tako što vam pokazuju da li se ona priseća nečega što je čula, videla, omirisala, okusila ili dotakla. Kod osoba koje su dešnjaci, u situacijama u kojima razmišljaju o nečemu što su videle, njihove oči se automatski pomeraju nagore ulevo (obrnut slučaj važi za levake). Kada dešnjak pokušava da kreira sliku o nečemu, onda se oko pomera nagore i udesno (takođe obrnuto za levake). Kada dešnjak pokušava da se seti nekog zvuka, on će pomeriti oko ulevo i pomerati glavu, dok ako se osoba (dešnjak) pokušava setiti nekog osećanja, onda spušta glavu i pomera oko udesno. Kada osoba priča sama sa sobom, ona spušta glavu i pomera oko ulevo.[4]
Reference uredi
- ^ Burazor, Marko (2014). Naučite jezik kojim ceo svet govori. Beograd: Draslar Partner. ISBN 978-86-7614-204-0.
- ^ Pinel, P. J. J. (2008). Biopsychology (7th ed.). Boston: Pearson.
- ^ Dragan Marinković. Biološke osnove ponašanja. Izdavač: Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6
- ^ Piz, Alan i Barbara (2009). Definitivni vodič kroz govor tela. Beograd: Mono i Manjana. ISBN 978-86-7804-221-8.
Literatura uredi
- Burazor, Marko (2014). Naučite jezik kojim ceo svet govori. Beograd: Draslar Partner. ISBN 978-86-7614-204-0.
- Dragan Marinković. Biološke osnove ponašanja. Izdavač: Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6