Model Atkinsona i Šifrina
Ideja da podaci dobijeni od čula moraju da budu podvrgnuti daljoj obradi nije nova. Bila je predmet razmatranja filozofa, a zatim i psihologa u ranim decenijama psihologije kao empirijske nauke. Pedesetih godina prošlog veka sazreva ideja o tome da se obrada informacija odvija u okviru tri međusobno povezana memorijska domena. U njih spadaju: čulna memorija, operativna memorija i dugotrajna memorija. Do uvida o postojanju različitih tipova memorije, došlo se na osnovu brojnih istraživanja koja su obuhvatila različite aspekte obrade informacije.[2]
Model Atkinsona i Šifrina uredi
Krajem šezdesetih godina prošlog veka, Ričard Atkinson i Ričard Šifrin prave sintezu dotadašnjih istraživanja kognitivnih procesa i predlažu model obrade informacija koji prihvata većina istraživača kognitivnih procesa.
Prema ovom modelu pamćenja, infromacija koju registruju čula se kratkotrajno zadržava u čulnoj memoriji, a njeno trajanje zavisi od čulnog modaliteta. U ovoj memorijskoj instanci, informacija je neosmišljena i uskladištena je u integralnom obliku. Ukoliko nije prosleđena u dalje nivoe obrade, informacija se gubi. Deo informacija iz čulne memorije prosleđuje se u operativnu memoriju, gde se takođe kratkotrajno zadržava, a zatim u dugotrajnu memoriju, gde biva osmišljena. Osmišljena informacija se vraća u operativnu memoriju, čime postaje sadržaj kojim se trenutno operiše. Informacija u operativnoj memoriji može da se obnavlja, da se ponovo prosledi u dugotrajnu memoriju i trajno uskladišti, ili izgubi. Posebna komponenta sistema obrade je dugotrajna memorija, u kojoj su trajno uskladištena sva čovekova znanja. Ovaj model dozvoljava i direktan kontakt između čulne i dugotrajne memorije.[2][1]
Značaj ovog modela je u tome što su prvi put integralno obuhvaćena dotadašnja saznanja o načinu na koji obrađujemo informacije. Sve do pojave konekcionističkog pristupa sredinom osamdesetih godina, osnovne postavke modela Atkinsona i Šifrina su bile opšte prihvaćen okvir za razmatranje problema obrade informacija, a empirijska istraživanja su bila usmerena na utvrđivanje karakteristika pojedinih komponenata modela. Svojim modelom, Atkinson i Šifrin su uveli terminološki red i koordinate u okviru kojih je moguće diskutovati probleme obrade informacija. Definišući komponente modela, ovi autori su jasno razgraničili pojedine faze obrade, ali su ostavili i prostor za moguće interaktivne veze i procese koji se odvijaju unutar pojedinih elemenata sistema. Model Atkinsona i Šifrina ne predstavlja novi pristup u opisivanju kognitivnih procesa, ali pruža mogućnost da se empirisjki nalazi lociraju u određene delove sistema.[2]
Reference uredi
- ^ a b Atkinson, R.C.; Shiffrin, R.M. (1968). "Chapter: Human memory: A proposed system and its control processes". In Spence, K.W.; Spence, J.T. (eds.). The psychology of learning and motivation. 2. New York: Academic Press.
- ^ a b v Aleksandar Kostić (2006). Kognitivna psihologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.