Moralni univerzalizam

Moralni univerzalizam (takođe poznat kao moralni objektivizam ili univerzalna moralnost) je meta-etički pogled da neki sistem etike, ili univerzalna etika, može da se primeni univerzalna, tj. za "sve slične osobe",[1] bez obzira na kulturu, rasu, pol, religiju, nacionalnost, seksualnu orijentaciju ili bilo koju karakteristčnu osobinu.[2] Moralni univerzalizam se suprotstavlja moralnom nihilizmu i moralnom relativizmu. Međutim, nisu svi oblici moralnog univerzalizma apsolutistički niti su nužno vrednosno monistički, mnogi oblici univerzalizma, kao utilitarizam, nisu apsolutistički, a neki oblici, poput onih Ajzaje Berlina, mogu biti vrednosno pluralistički.

Pored teorije moralnog realizma, moralni univerzalizam uključuje i druge kognitivističke moralne teorije, kao što su subjektivistička teorija idealnog posmatrača i teorija božanstvene komande, kao i nekognitivistička moralna teorija univerzalnog perspektivizma.

PregledUredi

Prema R. V. Hepbernu, profesoru filozofije, "da bi se krenulo ka objektivističkom polu treba da se tvrdi da moralne osude mogu biti racionalno odbranjive, istinite ili lažne, da postoje racionalni proceduralni testovi za identifikaciju morano nezadovoljenih akcija ili da moralne vrednosti postoje zavisno od osećajnih stanja pojedinca u određenim vremenima".[3]

Lingvista i politički teoričar Noam Čomski navodi:

"ako usvojimo princip univerzalnosti; ako je akcija ispravna (ili pogrešna) za druge, to je ispravno (pogrešno) i za nas. Oni koji se ne podižu na minimalni moralni nivo da primene na sebe standarde koji se odnose na druge - zapravo i strože - očito se ne mogu ozbiljno shvatiti kada govore o prikladnosti odgovora; ili ispravnog i pogrešnog, dobrog i lošeg."[4]

IstorijaUredi

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija može se čitati kao pretpostavka nekog moralnog univerzalizma. Odbor za izradu Univerzalne deklaracije pretpostavio je, ili je bar želeo, "univerzalni" pristup artikulaciji međunarnodnih ljudskih prava. Iako je Deklaracija nesumnjivo prihvaćena širom sveta kao kamen temeljac međunarodnog sistema za zaštitu ljudskih prava, uverenje među nekima da Univerzalna deklaracija ne odražava adekvatan odgled određenih važnijih svetskih pogleda dovela je do više od jedne dodatne deklaracije, kao što je Kairska deklaracija o ljudskim pravima u islamu i Deklaracija iz Bankoka.[5]

Globalni sporazumi o zaštiti životne sredine takođe mogu pretpostaviti i predstaviti moralni univerzalizam. Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama zasnovana je na "zajedničkom nasleđu čovečanstva". Zaštita ovog nasleđa predstavljena je u ugovoru kao zajednička moralna dužnost koja zahteva zaštitne akcije zasnovane na "zajedničkim, ali različitim odgovornostima". Ovo je kritikovano kao antropocentrična i državno-centrična, ali ona potvrđuje univerzalne ciljeve.[6]

Pokušaji definisanja univerzalne moralnostiUredi

U svojoj Osnovi metafizike morala, Imanuel Kant pokušava da izvede vrhovni princip moralnosti koji povezuje sve racionalne činioce. Slično tome, teorija božanstvene komande predstavlja oblik univerzalizma, kroz bezuslovni moral Božje zapovesti.

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ Kemerling 2011
  2. ^ Gowans 2008
  3. ^ The Oxford companion to philosophy. Honderich, Ted. (2. izd.). Oxford. ISBN 978-0-19-926479-7. OCLC 57283356. 
  4. ^ Chomsky 2002
  5. ^ The Universal Declaration of Human Rights. United Nations General Assembly. 1948. 
  6. ^ Universalism and ethical values for the environment. Rai, Jasdev Singh., Ethics and Climate Change in Asia and the Pacific Project Working Group 1. Bangkok: Unesco. 2010. ISBN 9789292233020. OCLC 689000629. 

LiteraturaUredi

  • Kemerling, Garth (2011). A Dictionary of Philosophical Terms and Names. Philosophy Pages. 
  • Gowans, Chris (2008). Moral Relativism. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Spring 2012 Edition). 
  • Chomsky, Noam (2002). Terror and Just Response. ZNet.