More kiše (iz latinskog Mare Imbrium) je region na Mesecu. Ono u stvari predstavlja krater i spada u najveće kratere u Sunčevom sistemu sa prečnikom od 1145 kilometara.

Lokacija mora kiše na mapi

Osnovne karakteristike uredi

More kiše najveće je na Mesecu i vidljivo golim okom. Ono je okruženo planinama sa svih strana osim na zapadu gde se spaja sa drugim morem. na severu se nalaze planine Jura i Alpi, na istoku su Kavkaz i Apenini a na jugu Karpati. Ove planine se izdižu do 7 kilometara iznad mora. Na severozapadnoj obali mora nalazi se "zaliv" Duge (Sinus Iridum). Ime je dobio zbog svog pravilnog oblika. Zaliv je u stvari samo preostali deo kratera koji je zadržao svoj skoro savršeni kružni oblik. Prečnika je 260 kilometara, a 50 kilometara južno od njega se 1970. godine spustila ruska letelica Luna 17 sa prvim lunarnim vozilom Lunahod 1.

 

Ime uredi

Ime more Kiše kao i zaliv Duge, najverovatnije je dao Đovani Ričoli, čiji je sistem nomenklature bio prihvaćen još 1651. godine. Prvo zabeleženo ime mora bilo je "Hekatin oltar". Plutarh je zabeležio da su stari Grci dali ovo ime moru po njihovoj boginji Hekati jer je bilo najveće i najtajanstvenije more. Stari Grci su verovali da duša čoveka kada umre dolazi na More kiše.

U 16. veku je Vilijam Gilbert napravio mapu Meseca a More kiše je nazvao "Veliki istočni region" (Regio Magna Orientalis). Posle njega je more bilo preimenovano u "Austrijsko more" (Mare Austriacum) od strane Mihaela van Landžena.

Istraživanja uredi

17. novembra 1970. Sovjetska letenica Luna 17 spustila se u more Kiše a sa sobom donela prvo lunarno vozilo Lunohod 1. Misija Lunohoda trajala je par meseci.

 
Skulptura palim astronautima

1971. godine Apolo 15 spustio se u južnoistočni deo mora Kiše, blizu planine Apenini. Komander Dejvid Skot i pilot Džejms Irvin bili su na Mesecu tri dana, od toga 18 sati van letelice. Istraživali su površinu Meseca i na Zemlju su se vratili sa 77 kilograma kamenja. Nedozvoljeno su na Mesecu ostavili skulpturu palih astronauta (Fallen Astronaut sculpture) kao memorandum svim astronautima koji su umrli zarad nauke.

Pogledati još uredi

Izvori uredi