Namarupa

Ime-oblik ili ime-lik (pali, sanskrit: nāmarūpa), složenica je indijske filozofije, nastala spajanjem reči nama (ime) i rupa (telo).

U budizmu, ime-oblik označava umno-telesni sklop, skup svih procesa koji čine ljudsko biće, odnosno organizam u psihofizičkoj celovitosti.[1] Ime (nama) predstavlja njegovu psihološku stranu, a oblik (rupa) fizičku. Tako su ova dva pojma međusobno zavisna i nerazdvojiva.[2]

Ime-lik je nominalistički izraz svojstven budističkoj filozofiji, čija je analogija u evropskoj filozofiji "telo i duša" ili psihički i fizički faktor. Izraz rupa prvenstveno označava predmet čula vida.[3]

Umno i telesnoUredi

Imenom (nama) se nazivaju: osećaj, opažaj, volja, kontakt i pažnja. Pet mentalnih elemenata okupljenih pod nazivom nama jesu ključni sastojci svesti. Oni su sadržani u svakom iskustvu i imaju presudnu ulogu u kogniciji objekata.[1]

Telom (rupa) se nazivaju četiri osnovna elementa i materijalni oblik sačinjen od njih. Četiri elementa (zemlja, voda, vatra i vazduh) predstavljaju osnovna svojstva tela: čvrstinu, koheziju, toplotu i pokretljivost.[1]

Jedinstvo gomilaUredi

Izraz ime-oblik se koristi da označi pet gomila svesnog bića, odnosno jedinstvo tela, osećaja, opažanja, mentalnih tvorevina i svesti.[4]

U budizmu, vezanost za ime-oblik se smatra uzrokom patnje.[5]

Uslovljeni nastanakUredi

Ime-oblik čini ključnu kariku u lancu uslovljenog nastanka. Prema Budinom učenju, iz svesti kao uslova nastaje ime-oblik.[2] Takođe, "svest ne postoji onda kada ime i oblik ne postoje. Kad ime i oblik nestanu, svest takođe nestane".[6]

Prema rečima Saripute, ko razume ime-oblik, taj poseduje ispravno razumevanje:

Prijatelji, kada plemeniti učenik razume ime i oblik, nastanak imena i oblika, prestanak imena i oblika i put do prestanka imena i oblika, tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske darme.[1]

— Sariputa

LiteraturaUredi

  • Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša. 
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd: Srednji put. 

ReferenceUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Kovačević 2014, str. 288.
  2. 2,0 2,1 Kovačević 2014, str. 72.
  3. ^ Čedomil Veljačić, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti
  4. ^ Rečnik pali i budističkih termina Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. јануар 2011), Приступљено 13. 4. 2013.
  5. ^ Rada Iveković, Rana budistička misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152
  6. ^ Kovačević 2014, стр. 73.