Napad na Kadiz 1587. godine
Dogodio se 24. aprila 1587. godine tokom Anglo-španskog rata (1585—1604. ) sa ciljem ometanja španskih priprema za napad na Englesku.[1][2][3][4][5]
| Napad na Kadiz 1587. godine | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 | |||||
| |||||
Situacija pre napada uredi
Usled sve većih zaoštravanja odnosa između Engleske i Španije kao i sve učestalijih napada engleskih brodova na bogate španske konvoje iz prekomorskih zemalja, u proleće 1586. godine Španija je otočela sa izgradnjom i opremanjem velike flote za napad na Englesku. U početku samo glasine a kasnije i potvrda ovih vesti izazavale su ozbiljno uznemirenje u Engleskoj. Da bi dobila na vremenu za svoje pripreme, Engleska je odlučila da poremeti španske pripreme. U tu svrhu je poslala u španske vode eskadru od 20 većih i četiri manja broda pod zapovedništvom Frensisa Drejka. On će se potpuno neočekivano pojaviti pred španskom lukom Kadiz.
Luka Kadiz nije bila utvrđena, jer u to doba nije bilo pravih ratnih luka a i nije se pomorskim utvrđenjima posvećivalo dovoljno pažnje osim u retkim slučajevima kao što su bili Sirakuza ili Dubrovnik. U luci Kadiza se u to vreme nalazio veliki broj španskih brodova, jer se tamo vršilo opremanje jednog od glavnih delova španske flote.
Napad uredi
U sredu 24. aprila 1587.g. bilo je lepo i sunčano vreme. Sa pučine Atlantskog okeana duvao je lagani vetar stvarajući male talase. U Kadizu je bilo miran i tih prolećni dan. Oko 16:00 časova na pučini se pojavila engleska eskdra ploveći punim jedrima direktno ka Kadizu. Iznenada, u gradu je zavladala potpuna zabuna jer se pomislilo da će engleski brodovi otvoriti vatru sa pučine. No, desilo se nešto što Španci nisu očekivali.
Engleski brodovi su plovili punim jedrima a povoljan severozapadni vetar im je u tome pogodovao. Sve više su se bližili, a sa njihovim približavanjem povećavala se i uznemirenost u gradu. Čelni brodovi engleske eskadre koja je plovila u dugačkoj koloni veoma brzo su se približavali samom ulazu u luku ali ni jedan jedini top nije još uvek opalio. Kada su svi engleski brodovi uplovili u glavnu luku tada najveće mornarice na svetu svi njihovi topovi su otpočeli brzu paljbu.
Paljba iz takve blizine na takvo mnoštvo usidrenih brodova i raznih lučkih objekata bila je izuzetno precizna. Engleske tobdžije su bile na glasu kao izvanredni strelci, a imali su i odlične topove. Ipak, glavni udarac je bio usmeren na španske ratne brodove. Uskoro je cela luka bila u dimu i plamenu od mngobrojnih požara.
Englezi nisu imali za cilj da izvedu prepad na brzinu, sa ciljem da se iznenada udari, postigne izvestan uspeh a onda da nestanu. Tao je bio vešto isplaniran napada sa ciljem sveobuhvatnog uništenja. Španski otpor je bio veoma slab i neorganizovan. Iako je Sunce već zalazilo engleski napada nije uopšte gubio na žestini. Čak ni kada je pala noć engleski brodovi nisu prestajali sa vatrom i razaranje brodova i luke se nastavilo tokom cele noći. Kada se razdanilo engleski brodovi su u dalje tražili neki neuništeni brod ili objekat i tek oko podneva 25. aprila engleska eskadra je napustila Kadiz i nestala na pučini.
Posledice napada uredi
Taj napad, jedinstven je u istoriji pomorskih ratovanja, ostavio je iza sebe strašnu sliku jedne luke. Nije to bio samo udarac ugledu španske pomorske prevlasti na morima, nego je označio i uništavanje njene tehnike. Posle engleskog prepada ostalo je u luci 37 uništenih brodova, među kojma i nekoliko najvećih i najlepših brodova španske flote pod komandom admirala Alvira de Bazana, Prvog markiza od Santa Kruza de Mudela. Pre svega to su bili sve sasvim novi brodovi, tek opremani za napad na Englesku.
Iako ga je njegov potčinjeni, komandant Borou, odvraćao od napada , Drejk je svojim uspehom dokazao da je genijalni taktičar i da odvažan zapovednik sme proći nekažnjeno da pređe preko pravila i zakona, koji su postavljeni čak i velikom i školovanom talentu..[6]
Dokumenti iz španskih arhiva svedoče da su u napadu uništena 24 broda. No to je verovatno reč samo o potopljenim brodovima, za razliku od engleskih dokumenata koji se odnose na sasvim uništene, ali ne i potopljene brodove. U svakom slučaju, gubici su bili takvi da je Španija morala da odloži napad na Englesku na godinu dana, a to je upravo i bila svrha ove engleske akcije.
Reference uredi
- ^ The Life, Voyages, and Exploits of Sir Francis Drake: With Numerous Original Letters From Him And The Lord High Admiral To The Queen And Great Officers Of State John Barrow, Esq, F.S.A, 1844
- ^ Elizabethan Sea Dogs 1560-1605[mrtva veza] Angus Konstam, 2000
- ^ Elizabethan Sea-Dogs: Sir Francis Drake and his Companions William Wood, 2014
- ^ The Spanish Armadas Winston Graham, 2013
- ^ Sir Francis Drake Peter Whitfield, 2004
- ^ {{John Barrow: The life, voyages, and exploits of Admiral Sir Francis Drake.}}
Literatura uredi
- Vojna enciklopedija, Kadis
- Prikril, Boris (1985). Tri tisuće godina pomorskog ratovanja. Opatija: Otokar Keršovani.
- Prikril, Boris (1952). Ratne flote i pomorske bitke. Beograd: Tehnička knjiga.
- Kriston I. Arčer, Džon R. Feris, Holger H. Hervig i Timoti H. E. Travers, Svetska istorija ratovanja, Alexandria Press, Beograd, 2006.
- Fridrih fon Kohenhauzen, Veliki vojskovođi, Geca Kon A.D. Beograd, 1937.