Narodna skupština Kraljevine Srbije (8 – 17. maja 1905)
Sazvana ukazom za 8. maj 1905, y vanredan saziv za 1905. godinu, Narodna skupština je pristupila izboru časništva. Kako je nešto pre toga došlo do razlaza između radikala i samostalnih radikala, obe stranke istupile su sa zasebnim listama. Prozivkom koja je izvršena utvrdilo se da nema dovoljnog broja poslanika za punovažno rešavanje. Sednica je, radi toga, bila zakazana za sledeći dan, kojom prilikom je Skupština odmah prešla na konstituisanje. Od svih kandidata za predsednika Skupštine Aca Stanojević dobio je najveći broj glasova, ali time ipak nije postignuta potrebna većina. Izbor je izvršen i po drugi put, sa istim rezultatom. Naređen je i treći izbor, pa je sa relativnom većinom ponovo izabran Aca Stanojević koji se na izboru zahvalio, smatrajući da mu takav izbor „ne daje dovoljnog autoriteta potrebnog za predsednika Narodne skupštine."
Privremeni predsednik je po tome zaključio skupštinsku sednicu. Vlada Nikole Pašića dala je odmah posle toga ostavku. 17. maja 1905 Narodna skupština bila je raspuštena a novi izbori zakazani su za 10. jul 1905.[1]