Narsi
Narsi ili Narse (srednjopersijski: 𐭭𐭥𐭮𐭧𐭩), je bio iranski plemić koji je služio kao Sasanidski guverner Kaskara.
Biografija uredi
Narsi se prvi put pominje 628. godine, a on je zajedno sa svojim bratom Mah Adur Gušnasp i bio sin izvesnog Džušnasa (Gušnasp-a) i neimenovane žene iz kuće plemića Ispahbudana, koja je bila sestra Vistama i Vinduija. Tokom 628. godine, za vreme vladavine Ardašira III, Narsiju je dodeljen Kaskar kao deo njegovih poseda,[1] dok je njegov brat Mah Adur Gušnasp izabran za jednog od najznačajnijih velikodostojnika (ministra) carstva i sa tog položaja presudno je odlučivao o sudbini carstva.[2][3]Godinu dana kasnije, kada se činilo da su mir i stabilnost napokon uspostavljeni, Šahrbaraz se pobunio sa snagama od 6000 ljudi i krenuo prema Ktesifonu i opseo grad.
Šahrbaraz, međutim, nije bio u stanju da osvoji grad, pa je tada sklopio savez sa Piruzom Hozrojem, vođom frakcije Parsig i prethodnim ministrom carstva za vreme vladavine Ardaširovog oca, Kavada II. Sklopio je i savez sa Namdarom Gušnaspom, spahbedom Nemroza.[4]Šahrbaraz je uz pomoć ove dve moćne ličnosti osvojio Ktesifon i pogubio Ardašira III, zajedno s Mah Adurom Gušnaspom, Narsijevim bratom. Četrdeset dana kasnije Šahbaraza je ubio Faruh Hormizd, rođak Narsija, koji je potom Borandoht, kćeru Hozroja II, popeo na tron.
Posle perioda puča i pobuna, Jezdigerd III je krunisan za kralja Sasanidskog carstva 632. godine u Estahru. Njegovim stupanjem na presto građanski rat u Persiji je završio. Međutim, godinu dana kasnije muslimani Arapi su napali Persiju i do 634. godine približili su se Ktesifonu, glavnom gradu Sasanidskog carstva. Rostam Farohzad, Narsijev rođak, poslao ga je zajedno sa Džabanom da se suprotstavi Arapima kod Namaraka, grada u blizini Kufe. Narsi i Džaban su, međutim, poraženi. Narsi je potom pobegao zajedno sa svojom vojskom na svoju teritoriju u Kaskar. Rostam je tada naredio Narsiju: "Idite do vašeg imanja i zaštitite ga od vašeg neprijatelja i našeg neprijatelja. Budite čovek."[5]
Narsi se zatim susreo sa Arapima kod Kaskara, a pomagali su mu sinovi Vistama, Tiruij i Vinduij,[6] koji su zapovedali bokovima Narsieve vojske. Neposredno pre sukoba sasanidske i arapske vojske, Rostam je poslao Galinija na čelu jermenske vojske da pomogne Narsiju. Međutim, kad je stigao u Kaskar, Narsi je već bio poražen i pobegao je. Arapi su tada pobedili Galinijevu vojsku.[7] Šta se nakon toga dogodilo s Narsi-jem, nije poznato.
Reference uredi
- ^ Michael G. Morony, Iraq After the Muslim Conquest, 2005. (p. 157)
- ^ ARDAŠĪR III, A. Sh. Shahbazi, Encyclopædia Iranica,(11 August 2011).
- ^ Pourshariati 2008, str. 179
- ^ Pourshariati 2008, str. 180
- ^ Pourshariati 2008, str. 212
- ^ Shapur Shahbazi (1989), BESṬĀM O BENDŌY Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. септембар 2013)
- ^ Pourshariati 2008, стр. 213
Литература uredi
- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.
- Shahbazi, A. Sh. (1986). „ARDAŠĪR III”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 4. стр. 381—382.