Nausikaja
Nausikaja, (grč. Ναυσικάα, lat. Nausicaa) je bila kćerka kralja Feačana Alkinoja, i kraljice Arete.[1]
Frederik Lajton, 1878.
Mitologija
uredi
Kristof Amberger, 1619.
Džon Flaksman
Homer u svojoj „Odiseji“ opeva neiskazanu i neizraženu ljubav Neusikaje i Odiseja, jer Nausikaja, svojim družbenicama govori da bi ona volela muža kao što je Odisej.
Alkinoj, otac Neuskajin je rekao Odiseju da bi dopustio da se on oženi njegovom kćerkom, ali do toga ipak nije došlo. Mada, Odisej je za Nausikaju rekao da svojim likom podseća na boginju Artemidu.
Prema Aristotelu, Nausikaja se venčala sa Telemahom, Odisejevim sinom i otišla sa njim na Itaku, gde je nastavila da živi mirnim i spokojnim životom, kao i u svojoj domovini Feačani. Na Itaci, Nausikaja je rodila sina Ptoliporta.
O Nausikaji
urediUzvišenu, božanstvenu lepotu kraljevske kćerke i njenu jednostavnost - pere veš i igra se loptom.[2] - uvideo je Gete, i ona je bila glavna junakinja njegove nedovršene drame Nausikaja iz 1787. Isto to je primetio i Hajnrih Šliman koji je za nju rekao:
- „Neusikaja je onaj lik iz „Odiseje“ koji me je oduvek najviše privlačio i za koga sam imao divljenje.“
Sofokle je napisao, a i sam glumio glavnu ulogu u satirskoj igri Nausikaja, koju je napisao u mladosti, a istoimene drame napisali su i Eubol i Pakuvije.
Susret Nausikaje i Odiseja je tema i dve vaze iz druge polovine 5. veka pre nove ere. jedna vaza se nalaze u bostonskom muzeju lepih umetnosti, a druga u minhenskom Antikvariju.
Postoje i mnogobrojne slike na kojojima je oslikan susret Nausikaje i Odiseja. Među najpoznatijim su svakako slika P. Lastmana iz 1619, koja se nalazi u minhenskoj Pinakoteci, kao slika S. Rose iz sredine 17. veka i slika V. Serova iz 1910. godine koje se čuvaju u petrovgradskom Ermitažu.
Reference
uredi- ^ Zamarovski 1985, str. 228.
- ^ Pomeroy 1990, str. 61.
Literatura
uredi- Pomeroy, Sarah B. (1990). Žene u helenističkom dobu: Od Aleksandre do Kleopatre. Detroit: Wayne State University Press. str. 61strana. ISBN 978-0-8143-2230-7.
- Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb.
