Naftna industrija
Naftna industrija je grana industrije koja se bavi istraživanjem, eksploatacijom, preradom i rafinisanjem nafte i njenih derivata, kao i prirodnog gasa.
Najveća nalazišta nafte i prirodnog gasa nalaze se na Arabijskom poluostrvu, u Severnom moru i Meksičkom zalivu. U Srbiji se nalazišta nafte i gasa koncentrisana pretežno u Vojvodini u Banatu u trouglu između gradova Zrenjanin — Kikinda — Vršac.
Eksaploatacijom i preradom nafte i gasa bavi se Naftna industrija Srbije, sa sedištem u Novom Sadu. Postoje i dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu.
Industrijalizacija nafte uredi
Industrijska eksploatacija nafte započela je 1859. g. u Tutsvilu, (Pensilvanija), kada je Edvin Drejk pomoću bušeće garniture pronašao naftu.
SAD su do šezdesetih godina 20. veka bile najveći proizvođač nafte koje su potpuno podmrivale svoje potrebe i izvozile dobar deo nafte. Ostatak sveta postajao je rastuće ovisan o uvozu nafte i to prvenstveno iѕ Venecuele i Bliskog istoka.
Bliski istok je početkom šezdesetih godina 20. veka enormno povećavao proizvodnju nafte i postao glavni opskrbljivač Zapadne Evrope i Dalekog istoka. Istovremeno su na tom području rasle dokazane rezerve nafte koje su danas najveće na svetu. SSSR je u međuvremenu uspešno razvio vlastitu proizvodnju nafte koja je zadovoljavala domaću potrošnju i potrošnju zemalja Istočne Evrope.
Do početka sedamdesetih godina prošlog veka svetskim tržištem nafte gospodarile su multinacionalne naftne kompanije, pod nazivom <<sedam sestara>> (iz SAD i Velike Britanije). One su održavale vrlo niske cene nafte do maksimalno 2,0 USD/bbl[1]. Zemlje u kojima se nafta proizvodila dobivale su od nafte manje nego države od taksi na prodane naftne proizvode. To je bio razlog osnivanja OPEK-a ( organizacije zemalja izvoznica nafte)1960. g.
OPEK je prerastao u pravi kartel koji je stekao potpun nadzor nad naftnim tržištem. Tako je završeno razdoblje u kojem su multinacionalne kompanije jednostrano određivale cene nafte, dok je OPEK tek ponekad bio u mogćnosti postaviti veto.Nkadašnji monopol velikih naftnih kompanija preuzeo je OPEK, a zemlje proizvođači nafte postali su gospodari vlastitih bogatstava.Vreme jeftine nafte je prošlo. Ovo enormno povećanje cene nafte 1973.g. nazvano je naftni šok, a imao je za posledicu:
- 1974. g. Uvođenje programa za štednju energije (manja potrošnja - veća efikasnost trošila).
- 1975. g. Povećanje istraživanja i eksploatacije nafte iz podmorja.
- 1976. g. Promene u tehnološkim konfiguracijama rafinerija.
Ubrzo nakon prvog usledio je 1979.g. i drugi naftni šok. Nakon iranske revolucije OPEK je podigao cenu nafte na 24,0 USD/bbl. Iračko-iranskim ratom 1980. g. stanje na tržištu pogoršalo se zbog smanjenja ponude nafte za više od 15% od ukupnog OPEK-ovog izvoza i cena, nafta je porasla na tad nezamislivih 34 USD/bbl.
Treći naftni šok usledio je Zalivskim ratom 1990. g. kada je cena nafte skočila na 40.0 USD/bbl da bi u 2001. godini pala na 22 - 28.0 USD/bbl.
Četvrti naftni šok stigao je 2004. g. Iračkim ratom kada su cene nafte dosegle neverovatnih 55,4 USD/bbl.
U 2006.g. cena nafte iznosila je na berzi u Nju Jorku 75,4 USD/bbl.
Potrošnja nafte u svetu uredi
Potrošnja nafte rasla je uvođenjem novih trošila, razvojem hemijske industrije i petrohemijske industrije.
Ekstremni rast potrošnje bio je u razdoblju 1960 - 1980. g. kada se proizvodnja utrostručila. To je posledica snažnog rasta automobilske industrije, petrohemijske industrije te supstitucija nafte umesto uglja kao gorivo.
Uvođenjem mera racionalnog korišćenja energije, koje je počelo nakon 1973. godine, prvi rezultati su bili vidljivi početkom 80-tih godina prošlog veka.
Uvođenjem konverzijskih procesa u tehnologiju prerade nafte omogućilo je dobijanje visokovrednih proizvoda na štetu ulja za loženje, a time i smanjenju potrebu za naftom.
Početkom 21. veka štednja energije je i povećanje energetske efikasnosti ima će veliku ulogu, a dalji rast potrošnje nafte zavisiće isključivo o brzini supstitucije nafte sa alternativnim izvorima energije.
Rezerve nafte u svetu uredi
Odnos imeđu dokazanih rezervi nafte i potrošnje menjao se tokom godina. Porast cena nafte na preko 30 USD/bbl omogućuje rentabilno istraživanje i proizvodnju nafte iz podmorja kao i iz zemlja u klimatski nepovoljnim uslovima. Porastom cene nafte preko 50.0 USD/bbl omogući će se rentabilna proizvodnja nafte iz uljanih škriljaca što će dodatno povećati rezerve nafte.
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
Spoljašnje veze uredi
- ^ https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BB. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć)