Negativne emocije

Negativne emocije ili osećati se loše ili, kako psiholozi kažu, doživljavati negativne emocije, je antiteza dobrom osećaju sreće. One su negativna emotivna stanja i po svojoj suštini su određene misli trenutno aktivne u našoj svesti ili podsvesti. A te misli su često neprijatne i mnogi od nas preduzimaju brojne korake kako bi izbegli da ih doživljavaju ili nastoje da ih izbegnu.

Sve emocije, iako su urođeni signali, za nas neka vrsta alarma koji nas upozorava da obratimo pažnju na nešto što se dešava u nama kao posledica brojnih uticaja iz našeg okruženja. Ljutnja je npr. jedan od češćih negativnih emocija koje doživljavamo, mada je ona dosta često nastala bez razloga. Mi se ljutimo kada neko krši naša prava ili nam nameće neka ograničenja, i u takvim uslovima ljutnja nam pomaže da zaštitimo sopstveni integritet ličnosti.

U našem savremenom svetu, negativne emocije nisu uvek loša stvar - one mogu da pomognu da se usredsredimo na probleme pred nama, intenziviramo naš rad, i povećamo naše saosećanje. Međutim u određenim situacijama mnogi doživljavaju negativne emocije u meri koje tu osobu sprečavaju da funkcioniše optimalno.

Osnovne postavke

Pojedina misao, u zavisnosti od psihičkog sklopa kod neke osobe može biti neutralna ili imati emotivni naboj, koji može biti:

• Pozitivan emotivni naboj - koji se manifestuje kroz oslobađajuće, neograničavajući misli, u emotivnim stanjima poput; sreće, radosti i zadovoljstva — pozitivne emocije.
• Negativan emotivni naboj - u formi zatvarajućih, ograničavajućih misli, koje izazivaju negativne emocije. One nastaju u emotivnim stanjima poput; straha, besa, ljutnje, nezadovoljstva, griže savesti itd.

Sve što u bilo kojem obliku emotivno doživljavamo odvija se isključivo kroz misli, tako da se u nama emocija ne može postojati mimo misli. Svaka emocija je zapravo misao, ali kako ona ponekad nije vidljiva - u nama se stvara osećaj da postoji sama po sebi ili da se zasniva na nečemu u spoljašnjem svetu ili u našem telu, ili da je to neki deo nas ili neki entitet koji nas opseda ili bilo što drugo što nisu naše misli.

Mnoge, pa čak i dobar deo svih misli, može da stvori negativne emocije koje nastaju u našoj podsvesti, i zato u načelu nismo svesni njihove pojave. U takvim situacija vrlo lako možemo da poverujemo da emociju stvara nešto što nije misao. Zbog nesvesnosti stvorenih negativnih emocija u našem mozgu se interpretiraju na razne nače i često: generalizaciju; ovo mi se uvek dešava, katastrofiraju; ako ostanem bez posla, ostaću bez para, ostaviće me žena..., čineći od nas žrtvu koje za to okrivljuju druge; on/ona mi je to uradila.

U takvim uslovima zbog nerazumevanja otkud zaista dolazi emocija, ne pokušavamo promeniti okolnost, čime sebe činimo „žrtvom okolnosti” za koju smo poverovali da je izvor emocije. I verujemo da se emocija ne može promeniti dok god se ne promeni okolnost i tako smo sami sebe uvukli u zamku.

Za sve emocije, pa i negativne verovatno važi zakon obrnutog, tj. premali, ali i preveliki intenzitet tih emocija nije koristan, već umeren. U smislu razvoja psihičkih poremećaja, za razliku od „viška” pozitivnih emocija (koje ni izbliza nisu tako štetne) negativne mogu izazvati teške pa i katastrofalne posledice.

Strah

Strah je osećaj depersonalizacije i urušavanja sopstvene ličnosti, koji pripada delateljnom delu čovekovog duha. A po svom poreklu on je primarna emocija koja nastaje usled opažanja ili očekivanja stvarne ili zamišljene opasnosti, ili ozbiljne pretnje. To je urođena, genetički programirana reakcija na preteći ili bolan stimulus.

Klinički strah se ispoljava ubrzanim radu srca, porastom tonusa mišića, povišenim krvnim pritiskom, povećanim lučenjem adrenalina, ubrzanimm disanjem, sušenjem usta itd. Na planu ponašanja, manifestuje se karakterističnim držanjem tela koje je biološki svrsishodna signalna reakcija na preteću opasnost.

Strah može biti i je jedan od najefikasnijih i najnehumanijih načina upravljanja ljudima i drugim živim bićima.

Ljutnja

Ljutnja, srdžba, bes ili gnev emocionalna je reakcija, koja može biti izazvana objektivnim ili iracionalnim događajima, ali i, nerazumna reakcija izazvana autosugestijom. Relativno je stabilna i trajna osobina koja usmerava ponašanje u različitim društvenim situacijama, a ogleda se u doživljaju srdžbe ili gneva, u nasilnom ponašanju, negativizmu prema autoritetima, i namerom da se neko fizički ili psihički povredi.

Ljutnja je emocija frustriranosti kada je osoba sprečena u postizanju zadatog cilja, onemogućena u onome što pokušava raditi ili nekim ko osobu sprečava, onemogućava ili pokazuje nedovoljno obzira u onome što ta osoba pokušava postići. Ako se čini da se frustracija može ukloniti, barem u određenoj meri, ljutnja frustriranu osobu čini agresivnom i osvetoljubivom.

Ljutnju izazvanu negativnim emocijama treba razlikovati od ljutnje koja je nastala nekim konkretnim povodom ili agresivnost kao stil ponašanja neke osobe.

Tuga

Tuga ili žalost primarna je emocija koja se javlja kao reakcija na gubitak nečeg dragocenog, važnog, čemu pojedinac pridaje poseban značaj. Prema psihoanalizi, žalost je normalan odgovor na gubitak voljenog objekta.

Klinički tuga se karakteriše bolnim neraspoloženjem, prolaznim prekidom interesovanja za spoljašnji svet, gubitkom sposobnosti za ljubav, bezvoljnost. Na planu ponašanja, manifestuje se usporenim hodom, odsustvom gestikulacije, tihim i monotonim govorom, izbegavanjem kontakata itd.

Stid ili sram

Sram, stid ili sramota subjektivni je doživljaj zbog niske ocene svog ponašanja u objektivnoj situaciji. Sramota može biti trenutna i može da se predstavi kao uporni stav prema tumačenju stvarnosti i ponašanja pojedinaca.

Postoji tzv. eksterna (prenesena) sramota - kada u određenoj situaciji osoba može iskusiti sramotu, ali ne zbog svog ponašanja, već zbog onih drugih ljudi koji se ne ponašaju na odgovarajući način.

Klinički sram se manifestacije; niskim nivoom samopoštovanja uz anksioznost (strah), depresiju, povlačenje u sebe i izbegavanje socijalnih kontakata.

Uzroci sramote mogu se tražiti u specifičnim i karakterističnim ličnostima društva. Za razliku od anksioznosti, sramota je trenutna.