Непачка

Nepačka (lat. Salvinia natans) je vodena paprat koja pripada rodu Salvinia koji broji oko 11 vrsta od kojih samo Salvinia natans raste na području Evrope i u Srbiji.

Nepačka
Salvinia natans
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Klasa:	Polypodiopsida
Red:	Salviniales
Porodica:	Salviniaceae
Rod:	Salvinia
Vrsta:	S. natans
Binomno ime
Salvinia natans (L.) All.
Sinonimi
Marsilea natans L. (оригинално име)

Opis

Salvinia natans je akvatična paprat koja može biti višegodišnja ili jednogodišnja. Stablo joj je člankovito, tanko i flotantno (plutajuće). Sa čvora (nodusa) svakog stabla polaze po tri lista koja su visokospecijalizovana za vodeni način života. Od ta tri lista dva su flotantna dok je jedan submerzan (potopljen ispod vode). Treći, submerzan list, je visoko specijalizovan i morfološki podseća na koren jer je mrke boje i izdeljen na končaste izraštaje sa dlakama. Flotantni listovi (dva sa svakog nodusa) su zeleni, fotosintetski, i sa gornje strane pokriveni bradavičastim izraštajima i dlačicama koji su specifično građeni tako da omogućuju ovim listovima da budu hidrofobni. Gornja površina lista se teško kvasi, donja površina je obrasla mrkim dlakama a na anatomskom preseku se u međuepidermalnom mezofilu uočava veliki broj vazdušnih šupljina koje omogućuju ovoj paprati da pluta.

Svaki submerzni list sadrži lobus na kome se nalaze sporokarpi, strukture koje nose muške i ženske spore. Sporokarpi su analogni sorusima kod kopnenih paprati. Svaki sporokarp je obavijen dvojnim omotačem koi predstavlja modifikovani induzijum. Drška sporokarpa zadire u njega i brazuje placentarni tkivo sa kog polaze sporangije na dugim drškama. Kako je Salvinia natans heterosporna paprat razlikujemo muške i ženske odnosno mikro i makro spore. Mikro i makrospore nastaju u mikro i makrosporangijama. Svaki tip sporangija se nalazi u zasebnom tipu spokarpa.

Rasprostranjenje

Ovo je evroazijska vrsta, koja je rasprostranjena u centralnoj i istočnoj Evropi i Aziji, od Kavkaza do Kine, severnih delova Indije, jugoistočne Azije i Japana.

Zabeležena je u sledećim državama: Alžir; Jermenija; Azerbejdžan; Bangladeš; Belorusija; Bosna i Hercegovina; Bugarska; Kina (Peking, Fujian, Gansu, Guangdong, Guangki, Guizhou, Hainan, Hebei, Heilongjiang, Henan, Hubei, Hunan, Jiangsu, Jiangki, Jilin, Liaoning, Nei Mongol, Ningkia, Kinghai, Shaanki, Shandong, Šangaj; Hrvatska; Češka; Gruzija; Nemačka; Grčka; Hong Kong; Mađarska; Indija; Iran, Islamska Republika; Irak; Izrael; Italija; Japan; Kazahstan; Litvanija; Makao; Makedonija, Bivša Jugoslovenska Republika; Moldavija; Mongolija; Pakistan; Poljska; Rumunija; Ruska Federacija; Srbija; Slovačka; Slovenija; Španija (Španija (kopno)); Sirijska Arapska Republika; Tajvan; Tajland; Turska; Ukrajina; Vijetnam.

Ciklus razvića

U mikrosporangiji se posle mejotičke deobe obrazuju 64 spore koje su grupisane u u grupe od četiri spore. Te grupe se nazivaju tetrade. Klijala muška spora obrazuje maksimalno redukovan mehurast muški protalijum koji sadrži svega dve anteridije. Svaka anteridija nosi po po četiri policijatna spermatozoida. Ceo proecs razvijanja pritalijuma se odvija unutar čvrstog zida sporokarpa. Oslobađanje policilijatnih spermatozoida se događa na taj način što protalijum preko cevolikog izraštaja pušta spermatozoide iz sporokarpa. Muški sporokarp se ne otvara nikada. U znatno krupnijoj makrosporangiji nastaje čak trideset i dve spore od kojih samo jedna postane funkcionalna i spremna za oplodnju i nastavak ciklusa. Makrospora ne napupta sporokarp nego se zajedno sa njim odvaja od biljke i nastavlja da pluta. Iz spore se razvija protalijum koji nakon pucanja sporokarpa ostaje da „viri“ iz njega. Spore se obrazuju od avgusta do novembra, a biljka se može razmnožavati i vegetativno.