Nikolaj Kavasila
Nikolaj Kavasila (grč. Νικόλαος Καβάσιλας) (1322/3 - 1397/8) je bio vizantijski teolog i mistik.[1]
Nikolaj Kavasila je bio prijatelj vizantijskog cara Jovana VI Kantakuzina zadužen za misiju (postao je monah posle abdikacije, 1354). Bio je sinovac Nila Kavasile († 1363) koji je na prestolu solunskom nasledio Grigorija Palamu (1350-1359). Posle abdikacije cara, Kavasila se posvećuje bogoslovskom pisanju. Bio je pod uticajem isihastičke duhovnosti i polemike sa latinskim teolozima ili „latinofilima“ (među kojima i sa Dimitrijom Kidonisom). Najvažnija su mu dela: Tumačenje Liturgije i Život u Hristu, odnosno o iskustvu u Svetotajinskom životu posredstvom triju Tajni: krštenja, miropomazanja i Evharistije. Takođe piše knjigu protiv Nikifora Gregore, Palaminog protivnika i objavljuje Ishođenje Svetoga Duha Nila Kavasile.[2]
Kavasila je zaslužan što ponovo, u kontekstu palamovske doktrine, u prvi plan stavlja hristocentrični karakter Tajni, Svetotajinski izvor duhovnosti, središnju važnost Liturgije u crkvenom životu. On je za Svetotajinsku hristocentričnu teologiju, budući da oboženo Hristovo telo koje se daje na Pričešću ostaje izvor blagodati. Ako ikonomija objektivnog Spasenja ima Trojični karakter, ikonomija subjektivnog spasenja ima sinergijski karakter - dakle, ni pelagijanstvo, ni avgustinstvo, ni teologija zasluga, nego sinergija između Hristovog prisustva u Tajnama i lična sloboda verujućega.[3]
Reference
uredi- ^ „Nicholas Cabasilas Greek theologian”. Britannica. Pristupljeno 31. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Venerable Nicholas Cabasilas”. Orthodox Church in America. Pristupljeno 31. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Nicholas Cabasilas”. Greek Orthodox Archdiocese of America. Pristupljeno 31. 1. 2021.(jezik: engleski)