Nirnberški principi

Nirnberški principi su skup smernica koje definišu šta se smatra ratnim zločinom. Dokument je napravila Komisija međunarodnog prava OUN-a u svrhu kodifikacije pravnih principa primenjenih na Nirberškim procesima.

Nastanak

Suđenje najvećim ratnim zločincima u Nirnbergu (Nirnberški proces) bilo je bez sumnje presedan u dotadašnjoj praksi, kako u pogledu organizacije i sastava suda, tako i primenjivanih pravila, kako materijalnog tako i procesnog karaktera. Usled nespornog negativno obeleženog značaja krivičnih dela za koje se sudilo javila se potreba da se formulišu neki osnovni principi proistekli iz ovog suđenja koji bi služili kao smernica u nekim eventualnim budućim suđenjima. Formulisanje principa stavljeno je u zadatak Ujedinjenim nacijama. Generalna skupština UN je za to zadužila Komisiju UN za međunarodno pravo svojom Rezolucijom broj 177 (II) od 21. novembra 1947. godine. Posle dužeg rada, Komisija je objavila ove principe pod punim nazivom „Principi međunarodnog prava priznati u povelji Nirnberškog tribunala i u suđenju pred tribunalom“. Principi su prvi put objavljeni u izveštaju o radu Komisije od 5. juna do 29. jula 1950. godine.

Principi

• I princip: Svaka osoba koja učini delo koji se po međunarodnom pravu smatra zločinom je odgovorna i podložna kazni.
• II princip: Činjenica da međunarodno pravo ne propisuje kaznu za delo koji se po međunarodnom pravu smatra zločinom ne oslobađa osobu koja je učinila delo od odgovornosti po međunarodnom pravu.
• III princip: Činjenica da je osoba koja je učinila delo koje se po međunarodnom pravu smatra zločinom to delo učinila u vršenju dužnosti šefa države ili nadležnog zvaničnika ne oslobađa tu osobu odgovornosti po međunarodnom pravu.
• IV princip: Činjenica da je osoba postupala po naređenjima vlasti ili nadređenog ne oslobađa je odgovornosti po međunarodnom pravu, pod uslovom da je imala mogućnost moralnog izbora.
• V princip: Svaka osoba optužena za zločin po međunarodnom pravu ima pravo na pravično suđenje zasnovano na činjenicama i pravu.
• VI princip: Sledeći zločini su kažnjivi kao zločini po međunarodnom pravu:

a. Zločini protiv mira: i. Planiranje, priprema, započinjanje i vođenje agresorskog rata ili rata koji je u suprotnosti sa međunarodnim poveljama, sporazumima ili uveravanjima . ii. Učestvovanje u zajedničkom planu ili zaveri za činjenje dela navedenih pod (i).

b. Ratni zločini: kršenja zakona ili običaja rata koja uključuju, ali se ne ograničavaju na, ubistvo, zlostavljanje, deportaciju na ropski rad ili u bilo koju drugu svrhu civilnog stanovništva na okupiranoj teritoriji, ubistvo ili zlostavljanje ratnih zarobljenika, osoba na moru, ubistvo talaca, pljačku javne ili privatne imovine, namerno razaranje gradova i sela ili bilo kakvo uništavanje koje nije opravdano vojnom potrebom.

s. Zločini protiv čovečnosti: ubistvo, istrebljenje, stavljanje u ropski položaj, deportacija i drugi nehumani akti učinjeni protiv bilo kog civilnog stanovništva, ili progoni na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, kada su ta dela učinjena ili su ti progoni sporvedeni u vršenju ili u vezi sa vršenjem bilo kog zločina protiv mira ili bilo kog ratnog zločina.

• VII princip: Saučesništvo u vršenju zločina protiv mira, ratnog zločina ili zločina protiv čovečnosti pomenutih u VI principu je zločin po međunarodnom pravu.

Značaj

Nirnberški principi predstavljali su nemerljiv doprinos razvoju međunarodnog krivičnog prava, može se reći čak i samom postojanju te grane prava. Pored predviđanja međunarodnih krivičnih dela, što je bio condicio sine qua non postojanja posebnog dela MKP, ovi principi daju i osnov postojanju međunarodnih krivičnih sudova jer predviđaju i odgovornost prema međunarodnom pravu, a ne samo nacionalnom.

Moć principa ili nedostatak moći

U periodu neposredno pre potpisivanja Povelje Ujedinjenih nacija 26. juna 1945. godine, vlade koje su učestvovale u njenoj izradi bile su protiv davanja zakonodavne moći Ujedinjenim nacijama da donosi obavezujuća pravila međunarodnog prava. Kao posledica toga, oni su takođe odbacili predloge da se Generalnoj skupštini dodeli ovlašćenje da nametne određene opšte konvencije državama nekim oblikom glasova većine. Međutim, postojala je snažna podrška da se Generalnoj skupštini daju ograničenija ovlašćenja proučavanja i davanja preporuka, što je dovelo do usvajanja člana 13 u poglavlju IV Povelje. On obavezuje Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija da pokrene studije i da da preporuke koje podstiču progresivni razvoj međunarodnog prava i njegovu kodifikaciju. Nirnberške principe razvili su organi UN pod tim ograničenim mandatom.

Za razliku od ugovornog prava, međunarodno običajno pravo nije napisano. Da bi se dokazalo da je određeno pravilo uobičajeno, potrebno je pokazati da se ono odražava u državnoj praksi i da u međunarodnoj zajednici postoji uverenje da je takva praksa zakonski obavezna. (Na primer, Nirnberški proces je bio „praksa” „međunarodnog prava” Nirnberških principa; i tu „praksu” je podržavala međunarodna zajednica.) U ovom kontekstu, „praksa” se odnosi na zvaničnu državnu praksu i stoga uključuje formalne izjave država. Moguća je suprotna praksa nekih država. Ako ovu suprotnu praksu osude druge države onda se pravilo potvrđuje. (Pogledajte takođe: Izvori međunarodnog prava)

Godine 1947, prema rezoluciji Generalne skupštine UN 177 (II), stav (a), Komisija za međunarodno pravo dobila je nalog da „formuliše principe međunarodnog prava priznate u Povelji Nirnberškog suda i u presudi Tribunala“. U toku razmatranja ove teme, postavilo se pitanje da li Komisija treba da utvrdi u kojoj meri principi sadržani u Povelji i presudi predstavljaju principe međunarodnog prava. Zaključak je bio da pošto je Nirnberška načela afirmisala Generalna skupština, zadatak koji je poveren Komisiji nije bio da izrazi bilo kakvo uvažavanje ovih principa kao principa međunarodnog prava, već samo da ih formuliše. Navedeni tekst Komisija je usvojila na drugoj sednici. Izveštaj Komisije takođe sadrži komentare o principima (videti Godišnjak Komisije za međunarodno pravo, 1950, tom II, str. 374–378).

Primeri podržanih i nepodržanih principa

Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda iz 1998

Što se tiče Nirnberškog principa IV, i njegovog upućivanja na odgovornost pojedinca, moglo bi se tvrditi da se verzija odbrane po osnovu naređenja pretpostavljenog može naći kao odbrana za međunarodne zločine u Rimskom statutu Međunarodnog krivičnog suda. (Rimski statut je usaglašen 1998. godine kao temeljni dokument Međunarodnog krivičnog suda, osnovanog da sudi onim pojedincima optuženim za teške međunarodne zločine.) Član 33, pod naslovom „Naredbe nadređenih i propisani zakon“, kaže:

1. Činjenica da je krivično delo iz nadležnosti Suda počinilo lice na osnovu naređenja Vlade ili nadređenog, bilo vojno ili civilno, ne oslobađa to lice krivične odgovornosti osim ako:

• (a) Lice je bilo pod zakonskom obavezom da se povinuje naređenjima Vlade ili dotičnog nadređenog;
• (b) Lice nije znalo da je naređenje nezakonito; i
• (c) Naredba nije bila očigledno nezakonita.

2. Za potrebe ovog člana, naredbe za počinjenje genocida ili zločina protiv čovečnosti su očigledno nezakonite.

Kanada

Nirnberški princip IV, i njegovo upućivanje na odgovornost pojedinca, takođe je bio sporan u Kanadi u slučaju Hinzman protiv Kanade. Džeremi Hinzman je bio dezerter iz Američke vojske koji je tražio status izbeglice u Kanadi kao savesni prigovarač, jedan od mnogih protivnika rata u Iraku. Hinzmanov advokat, Džefri Haus, ranije je pokrenuo pitanje legalnosti rata u Iraku kao uticaja na njihov slučaj. Presuda Saveznog suda je objavljena 31. marta 2006. i odbijen je zahtev za izbeglički status. U odluci, sudija En L. Maktaviš se pozabavila pitanjem lične odgovornosti:

Pojedinac mora biti uključen na nivou kreiranja politike da bi bio kriv za zločin protiv mira... od običnog pešaka se ne očekuje da da svoju ličnu procenu legalnosti sukoba. Slično tome, takav pojedinac ne može biti krivično odgovoran za borbu za podršku ilegalnom ratu, pod pretpostavkom da je njegovo ili njeno lično ratno ponašanje inače ispravno.

Dana 15. novembra 2007, kvorum Vrhovnog suda Kanade koji čine sudija Mičel Bastarač, Rozali Abela i Louiz Čaron odbio je molbu da Sud sasluša predmet po žalbi, bez navođenja razloga.

Vidi još

• Komandna odgovornost
• Londonski sporazum o Međunarodnom vojnom tribunalu
• Nirnberški kodeks
• Ženevske konvencije

Literatura

• Principles of International Law Recognized in the Charter of the Nürnberg Tribunal and in the Judgment of the Tribunal, 1950. Arhivirano 2012-09-12 na sajtu Wayback Machine on the website of the International Committee of the Red Cross (ICRC)
• Principles of International Law Recognized in the Charter of the Nürnberg Tribunal and in the Judgment of the Tribunal, 1950. Arhivirano 2018-02-19 na sajtu Wayback Machine on the website of the United Nations (UN)
• Introductory note by Antonio Cassese Arhivirano 2014-04-10 na sajtu Wayback Machine for General Assembly resolution 95(I) of 11 December 1946 (Affirmation of the Principles of International Law recognized by the Charter of the Nürnberg Tribunal) on the website of the UN Audiovisual Library of International Law Arhivirano 2013-09-11 na sajtu Wayback Machine
• Nuremberg Trial Proceedings Vol. 1 Charter of the International Military Tribunal Arhivirano 2014-02-14 na sajtu Wayback Machine contained in the Avalon Project archive at Yale Law School
• Judgment : The Law Relating to War Crimes and Crimes Against Humanity Arhivirano 2011-07-20 na sajtu Wayback Machine contained in the Avalon Project archive at Yale Law School
• Mejía-Lemos, Diego (2022), Kammerhofer, Jörg; Arajärvi, Noora; Merkouris, Panos, ur., „Custom and the Regulation of 'the Sources of International Law'”, The Theory, Practice, and Interpretation of Customary International Law, Cambridge University Press, str. 137—160, ISBN 978-1-316-51689-8, doi:10.1017/9781009025416.008 
• Titi, Catharine (2021). The Function of Equity in International Law. Oxford University Press. ISBN 9780198868002. 
• Ridi, Niccolò (1. 6. 2019). „The Shape and Structure of the 'Usable Past': An Empirical Analysis of the Use of Precedent in International Adjudication”. Journal of International Dispute Settlement. 10 (2): 200—247. doi:10.1093/jnlids/idz007. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ridi, Niccolò (1. 9. 2019). „'Mirages of an Intellectual Dreamland'? Ratio, Obiter and the Textualization of International Precedent”. Journal of International Dispute Settlement. 10 (3): 361—395. doi:10.1093/jnlids/idz005. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Helmersen, Sondre Torp (2021). The application of teachings by the International Court of Justice. Cambridge, United Kingdom. ISBN 9781108933520. 
• William C. Bradford, In The Minds of Men: A Theory of Compliance with the Laws of War (2004)
• Third World Quarterly Vol. 27, No.5 (2006)
• Antony Anghie, Bhupinder Chimni, Karin Mickelson and Obiora Chinedu Okafor (eds.). 'The Third World and International Order: Law, Politics and Globalization (Leiden: Brill Academic Publishers, Martinus Nijhoff, 2003)
• Mutua, wa Makau, "What is TWAIL?" Vol.31 American Society of International Law Proceedings (2000)
• Rajagopal, Balakrishnan. International Law From Below; Development, Social Movements and Third World Resistance (Cambridge: Cambridge University Press, 2003)
• Domingo, Rafael, The New Global Law (Cambridge: Cambridge University Press, 2010)
• Anghie, Anthony. Imperialism, Sovereignty and the Making of International Law (Cambridge: Cambridge University Press 2005)
• Anne-Marie Slaughter; Andre S. Tulumello; Stepan Wood. "International Law and International Relations Theory: A New Generation of Interdisciplinary Scholarship", 92 American Journal of International Law 367–397 (1998)
• Weeks, Edythe, Politics of Space Law in a Post Cold War Era: Understanding Regime Change, Northern Arizona University, Ph.D. Dissertation for the Department of Politics and International Affairs, November 2006

Spoljašnje veze

• Principles of the Charter of Nuremberg(jezik: engleski)
• István Deák, Retribution against Heads of State and Prime Ministers Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. decembar 2013)
• American Society of International Law, International Legal Theory, volumes 1–12 (1995–2006).
• Public International Law as a Form of Private Ordering