Nicanje ili erupcija zuba podrazumeva pojavljivanje zuba u usnoj duplji. Iako se većina autora slaže da je ovde u pitanju veoma složen proces, postoje neslaganja oko toga koji mehanizmi kontrolišu erupciju zuba.[1] Jedne teorije kažu da je rast korena faktor koji izaziva pojavljivanje zuba u ustima, druge da je u pitanju rast kosti koja okružuje zub itd.[2] Većina ipak veruje da je nekoliko sila uključeno u erupciju, a da glavnu pokretačku snagu obezbeđuju periodontalna vlakna (skupljanjem i ukrštanjem kolagenih vlakana i kontrakcijom fibroblasta).[3]

Smena denticija. Ispod korenova mlečnih zuba se vide stalni zubi.

Erupcija može da se podeli na fazu aktivne i fazu pasivne erupcije (okluzalne adaptacije).[4] Do ovog procesa dolazi usled deljenja pulpnih ćelija, ali tek nakon rasta krunice zuba. Smatra se da je proces nicanja završen kada zub uspostavi kontakt sa antagonistom iz suprotne vilice.[5]

Faza aktivne erupcije obuhvata tri etape: intraosealnu, transgingivalnu i supragingivalnu. Prva etapa traje do uspostavljanja kontakta između gleđi i bazalne membrane (lamine) oralnog epitela. Druga faza podrazumeva rast zuba kroz strukture sluzokože i njegovo pojavljivanje u oralnoj duplji. Nakon toga sledi završna (supragingivalna) etapa, koja se okončava potpunim nicanjem zuba.[6]

Čovek ima dva perioda nicanja zuba (difiodoncija), pa se razlikuju primarna (mlečna) i stalna denticija. Mlečna denticija se sastoji od 20 zuba (lat. dentes decidui), čije nicanje počinje u šestom mesecu života. Veoma retko, beba odmah po rođenju ima iznikle zube, koji se označavaju kao prenatalni. Stalna denticija se obično sastoji od 32 zuba (lat. dentes permanentes s. adulti), a počinju da niču od šeste godine života. Postoji i period tzv. mešovite denticije (kada su prisutni i stalni i mlečni zubi u ustima) i traje od 6. do 12. godine života.

Vreme nicanja zuba[6][7]
Mlečna denticija
Centralni
sekutić
Lateralni
sekutić
Očnjak Prvi
pretkutnjak
Drugi
pretkutnjak
Prvi
kutnjak
Drugi
kutnjak
Treći
kutnjak
Gornji zubi 7,5 m 9 m 19 m 14 m 24 m
Donji zubi 6 m 7 m 16 m 12 m 20 m
Stalna denticija
Centralni
sekutić
Lateralni
sekutić
Očnjak Prvi
pretkutnjak
Drugi
pretkutnjak
Prvi
kutnjak
Drugi
kutnjak
Treći
kutnjak
Gornji zubi 7 - 8 g 8 - 9 g 11 - 12 g 10 - 11 g 11 - 12 g 6 - 7 g 12 - 13 g 17 - 21 g
Donji zubi 6 - 7 g 7 - 8 g 9 - 10 g 10 - 11 g 11 - 12 g 6 - 7 g 11 - 13 g 17 - 21 g

Legenda: m = mesec (postnatalno); g = godina.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Riolo and Avery, Essentials for Orthodontic Practice, pp. 142.
  2. ^ Harris, Craniofacial Growth and Devleopment, pp. 1–3.
  3. ^ Harris, Craniofacial Growth and Devleopment, pp. 3.
  4. ^ Željko Martinović: Osnovi dentalne morfologije, II izdanje ("Službeni glasnik“ Beograd). 2000. ISBN 978-86-7549-175-0.
  5. ^ Olga Janković, Verica Vunjak: Morfologija zuba, VII издање ("Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд). 2001. ISBN 978-86-17-08912-0.
  6. ^ a b Željko Martinović: Osnovi dentalne morfologije, II izdanje ("Službeni glasnik“ Beograd). 2000. ISBN 978-86-7549-175-0.
  7. ^ Ash & Nelson, Wheeler's Dental Anatomy, Physiology, and Occlusion, pp. 53.

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi