Nićifor Uran
Nićifor Uran (grčki: Νικηφόρος Οὐρανός; umro oko 1010) je bio vizantijski vojskovođa tokom vladavine cara Vasilija II (976-1025). Poznat je po pobedi koju je izvojevao nad slovenskom vojskom cara Samuila na Sprehiju 16. jula 997. godine.
| Nićifor Uran | |
|---|---|
 Vizantijska pobeda u bici na Sprehiju, Skiličina hronika | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 10. vek |
| Datum smrti | oko 1010. |
| Mesto smrti | Antiohija, Vizantijsko carstvo |
| Vojna karijera | |
| Služba | 979. - oko 1010. |
| Vojska | Vizantijskog carstva |
| Čin | duks Soluna, duks Antiohije, Domestik Shola Zapada |
| Učešće u ratovima | Ustanak Varde Sklira, Ustanak Komitopula (Solun), Vizantijsko-fatimidski ratovi |
Biografija uredi
Malo se zna o Uranovom poreklu, ranom životu i porodici. U drugoj polovini 979. godine Uran je poslat u Bagdad sa zadatkom da odande dovede Vardu Sklira koji se kod abasidskog kalifa sklonio nakon propasti ustanka[1]. Uran nije uspeo da izvrši zadatak već je i sam bačen u tamnicu u kojoj je, prema Jahji, ostao do početka 987. godine iako bi, prema Skilici-Kedrenu, izgledalo da se vratio u Vizantiju neposredno pred bitku na Sprehiju. Posle povratka dobio je titulu magistra i imenovan je za arhonta celog zapada. Nijedan izvor ga, međutim, ne beleži kao domestika Shola Zapada. Istovremeno je Uran postao i namesnik teme Solun. To se povremeno dešavalo i na Istoku gde je vrhovna vlast vezivana za Antiohijski dukat. Uran je prema Skilici nasledio Grigorija Taronita što nije tačno. Između Taronita i Urana, Solunom je upravljao Jovan Haldejski. Nakon pogibije Taronita u bici kod Soluna (995), Samuilo je prodro sve do Peloponeza[2]. Po povratku je postavio logor na obali reke Sprehi. Uran je pronašao mesto gde je moguće preći reku i napao je Slovene noću. Veliki broj slovenskih vojnika stradao je u iznenadnom napadu[3]. Sam Samuilo i njegov sin Gavrilo Radomir ranjeni su u bici. Skilica beleži kako je Samuila i Radomira spaslo to što su ležali izmešani sa mrtvima. Kada je pala noć, uspeli su da pobegnu u Etolska brda. Uran je oslobodio romejske zarobljenike i sa plenom se vratio u Solun[4].
Oko 1000. godine Nićifor Uran je zbog teške situacije poslat u Antiohiju. Za naslednika u temi Solun car Vasilije je postavio patrikija Davida Arijanita. Nasledio je Damiana Dalasena kao duks Antiohije[5]. Dalasen je poginuo u sukobu sa Fatimidima 998. godine. Uran se između 1005. i 1007. godine suočio sa dva ustanka beduinskih plemena. Vođa ustanika, El Asfar, poražen je 1007. godine. O Uranu se nakon gušenja ustanka ništa ne zna. Nastavio je da služi kao duks Antiohije najkasnije do 1010. godine[5].
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ McGeer 1991, str. 130.
- ^ Magdalino 2003, str. 87.; Holmes (2005). str. 409.
- ^ Holmes 2005, str. 167.
- ^ Vizantijski izvori. str. 89.
- ^ a b McGeer 1991, str. 131.
Literatura uredi
- Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom 3, Naučno delo, Beograd (1966)
- Krausmüller, Dirk (Winter 2001—2002). „Fainting fits and their causes: a topos in two Middle Byzantine metaphraseis by Nicetas the Paphlagonian and Nicephorus Ouranos”. Golden Horn: Journal of Byzantium. 9 (1). Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - McGeer, Eric (2000). „Byzantine Siege Warfare in Theory and Practice”. Ur.: Corfis, Ivy A.; Wolfe, Michael. The Medieval City under Siege. Woodbridge, United Kingdom and Rochester, New York: The Boydell Press (Boydell & Brewer Limited). ISBN 978-0-85115-756-6.
- McGeer, Eric (2008). Sowing the Dragon's Teeth: Byzantine Warfare in the Tenth Century. Washington, District of Columbia: Dumbarton Oaks Studies. ISBN 978-0-88-402224-4.
- Trombley, Frank (1997). „The Taktika of Nikephoros Ouranos and Military Encyclopaedism”. Ur.: Binkley, Peter. Pre-Modern Encyclopaedic Texts: Proceedings of the Second COMERS Congress, Groningen, 1–4 July 1996. Leiden, The Netherlands: Brill. str. 261—274. ISBN 978-90-04-10830-1.