Nož za picu
Nož za picu, sekač za picu, nož za tapete, nož za satne osnove, je ručni alat i kuhinjski pribor koji se koristi za sečenje materijala koji se ne mogu pogodno seći običnim nožem.
Za razliku od uobičajenih noževa, ovaj nema nepomično sečivo, već mu se na kraju drške nalazi osovina na kojoj se okreće točkić sa naoštrenim obodom.[1] Okretanje točkića omogućava da se materijal seče ne bočnim pokretom sečiva, već spuštanjem sečiva pod pravim uglom u odnosu na podlogu[1] što, u slučaju pice, sprečava da se preliv pomera po njoj dok se ova seče[1].
Iz sličnih razloga, kao alatka koristi se u uređenju enterijera za sečenje tapeta, u pčelarstvu za sečenje satnih osnova[2] i u druge slične svrhe.
Istorija uredi
Pre današnjeg noža sa točkićem, za sečenje pice i drugih sličnih namirnica koristila se mecaluna (ital. mezzaluna)[1] (donekle slična nožu za burek). Sa današnjim nožem za picu zajedničko joj je zakrivljeno sečivo[1].
Nož sa točkićem prvobitno se koristio kao alat: u jednom patentu iz 1892. ovakav nož namenjen je sečenju tapeta[1], a u drugom iz 1897. sličan nož je namenjen sečenju omota cigara[1]. 1922. pojavljuje se nož sa točkićem čija ivica ide u cik-cak, namenjen sečenju testa[1].
Tek sredinom 20. veka u SAD počinju da se prodaju pice isečene na komade[1], pa i ovaj nož počinje da se koristi i za sečenje pice.[1]
Vremenom, točkić sa sečivom postaje sve veći da bi se lakše mogle seći pice sa dubljim prelivima.[1]
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Katalinić, Josip (1985). Pčelarstvo. Zagreb: Nakladni zavod Znanje. str. 233.