Nulifikacijska kriza
Nulifikacijska kriza je sukob oko carine koji je izbio između savezne vlade Južne Karoline i federalne vlade SAD za vreme mandata američkog predsednika Endrua Džeksona.
Glavni kamen spoticanja bilo je nastojanje federalne vlade SAD-a da carinske stope stalno povećava. Od prvih zaštitnih carina donetih 1816. godine, carina je povećavana još dva puta, 1824. i 1828. godine. Ovim merama je najviše bio pogođen Jug gde su carinske stope bile toliko visoke da su prozvane carinama dostojnim svakog prezira. Centar nezadovoljstva je bila Južna Karolina, čija je skupština u decembru 1828. godine usvojila Objašnjenje i protest Džona K. Kalhuna kojim se potvrđuje pravo nulifikacije, odnosno poništavanje federalnih zakona koji se tiču carina.
Međutim, nulifikacija je stupila na snagu tek 1832. godine, nakon donošenja novog zakona o carinama. Iako su zakonom snižene carinske stope, one su i dalje bile visoke za Južnu Karolinu. Nulifikacionisti su u novembru sazvali konferenciju na kojoj je odlučeno da zakoni o carini iz 1828. i 1832. godine ne obavezuju službena ni pravna lica Južne Karoline, a federalnoj vladi je upućen ultimatum da ukoliko federalna vlada pribegne sili, Južna Karolina će izaći iz Unije.
Predsednik Džekson je ubrzo doneo jednu proklamaciju kojom je potvrdio da je nulifikacija nezakonita i nije u skladu sa ustavom, a od Kongresa je zatražio da ga ovlasti da se u slučaju potrebe posluži vojnom silom protiv Južne Karoline. Istovremeno je Kongresu dat predlog da se donese zakon o sniženju carinskih stopa. Ovaj zakon je usvojen istog dana, nakon čega je Južna Karolina povukla svoju naredbu o nulifikaciji i prihvatila nove carine čime je ovaj spor završen.
Literatura
uredi- H.B.Parks, Istorija Sad, Beograd, 1985.