OŠ „Knez Sima Marković” Barajevo

основна школа у Барајеву

OŠ „Knez Sima Marković” je najveća osnovna škola na teritoriji opštine Barajevo.

Osnovna škola „Knez Sima Marković”
OŠ „Knez Sima Marković“ Barajevo
TipDržavna
Osnovana1. septembar 1950.
Raniji naziviOŠ „Miodrag Vuković Seljak“
(1967—2004)
LokacijaSvetosavska 77, 11460 Barajevo
Država Srbija
DirektorZorica Jovanović Stevanović
Veb-sajthttp://www.knezsimamarkovic.edu.rs

Istorijat uredi

 
Zgrada izdvojenog odeljenja u Sredljem kraju

Otvaranje osnovnih škola na teritoriji opštine Barajevo trajalo je više od 100 godina, počev od 1843. godine kada je otvorena prva škola, do 1. septembra 1950. godine, kada je otvorena Osnovna škola Barajevo 4 u naselju Bagrdan. Primenom prve reforme školstva u Republici ova škola se spaja sa tek otvorenom Nižom gimnazijom u Barajevu, koja je počela sa radom 17. septembra 1952. godine. U januaru 1968. godine škola se uselila u današnju školsku zgradu.[1] Skupština opštine Barajevo 1967. godine donela je rešenje o davanju imena školi, koje glasi: Osnovna škola “Miodrag Vuković Seljak“. Nadimak “Seljak“ sastavni je deo imena ovog studenta i prvoborca iz Barajeva koji je poginuo u januaru 1945. godine.[2]

Od početka školske 1969/70. škola obuhvata sledeća područna odeljenja:

Od septembra 2004. godine škola nosi naziv "Knez Sima Marković". 2007. godine je pored stare zgrade škole sagrađena nova.

Osnivanje škole u Baćevcu uredi

Baćevac se nalazi na kosi koja čini razvođe rečice Magačke i potoka Lipovače. Od centra Barajeva udaljen je 3 km, a od Beograda preko 20 km. susedna sela su mu: Barajevo, Boždarevac, Veliki Borak, Šiljakovac, Meljak i Guncati. Škola u Baćevcu počela je da radi 1843. godine, a bila je završena 1842. godine. Po veličini je bila druga po redu u posavskom srezu, iza škole u Ostružnici. Prva zgrada bila je podignuta 1878. U ovoj školskoj zgradi učilo je vaspitavalo više od pedeset generacija iz Baćevca, Meljaka i Guncata. Nažalost, 1922. godine škola je bila znatno oštećena od zemljotresa. Uz izvesnu adaptaciju i preziđivanja služila je još desetak godina, kada je zatvorena. U periodu od 1915. do 1919. godine škola je bila zatvorena. Nastava se izvodila u ovom objektu se do novembra 1930. godine, kada se seli u susedno selo Guncate. Od 1934. godine deca iz Baćevca nastavu pohađaju u adaptiranoj seoskoj kafani, sve do izgradnje nove školeske zgrade septembra 1938. godine. Promene u školstvu Barajeva nisu mimoišle ni ovu školu, tako da ona 1962. godine postaje izdvojeno odeljenje osmogodišnje škole u Barajevu, a tako je i danas. 22. decembra 1971. godine otvorena je nova školska zgrada u centru sela, preko puta Zadružnog doma. Škola je vrlo moderna i ne samo po sadržaju prostorija, već i po izgledu i materijalu od koga je građena. Ona ima sopstveno centralno grejanje na električnu energiju, vodovodnu mrežu i sanitarije. U sastavu škole nalazi se i stan za učitelje. Ispred škole je lepo uređen park, a iza škole voćnjak. Ovaj objekat je i danas u upotrebi.[3]

Područno odeljenje Baćevac uredi

Nakon spajanja malih četvororazrednih škola sa velikom osmogodišnjom školom, učenici su prelazili u matičnu školu, u Barajevu. Tako je, kao i ostale područne škole i ova pripojena osmogodišnjoj školi u Barajevu i tako je postala njeno područno odeljenje. Ovo izdvojeno odeljenje je četvororazredno. U čenici pohađaju nastavu u četiri čista odeljenja u dve smene. Od tada Baćevac je dobio novu školsku zgradu koju je izgradila Beogradska zajednica obrazovanja. Ovako konstruisana škola je dobila veoma moderan izgled, kako spolja tako i po unutrašnjem sadržaju prostorija. Jedina je školska zgrada koja je dobila, pored matične škole u Barajevu, sopstveno centralno grejanje na struju i ugalj, kao i sopstvenu vodovodnu mrežu i stan za učitelja. Ispred škole podignut je park i ogledni voćnjak. Danas škola je zadržala identičan izgled i nastava se održava u dve smene koje vode četiri učitelja.[4]

Zanimljivosti uredi

Baćevac su u prošlosti posećivali znameniti ljudi poput Karađorđa, Miloša Obrenovića, kralja Milana i Branislava Nušića. Karađorđe je često konačio u vreme Prvog srpskog ustanka u Baćevcu, Miloš Obrenović je dolazio u lov i priča se da je odredio mesto gradnje crkve i dao prilog. Branislav Nušić je često posećivao školu i njenog učitelja Peru.

Područno odeljenje Ravni Gaj uredi

Područno odeljenje Ravni Gaj je izdvojeno odeljenje matične Osnovne škole "Knez Sima Marković" u Barajevu. Nastalo je 1938. godine nakon izdvajanja učenika iz Glumčevog Brda iz Barajevske škole broj 1.[5]

Istorijat područnog odeljenja Ravni Gaj uredi

Da bi se smanjila putovanja učenika do osnovne škole koja se nalazila u Glumčevom brdu, došlo je vreme da se osnuje još jedno odeljenje Barajevske škole broj 2. Međutim, kako je sa obezbeđenjem školskog prostora, odnosno, pogodne privatne kuće, bilo teško, posebnim rešenjem Okružnog načelstva odlučeno je da se ta deca okupe u Bagrdanu.[6] Tako da su deca iz zaseoka Ravni Gaj, Vitkovica, Bagrdan i Smrdan, pohađali nastavu u zgradi bivše Sokolane u Bagrdanu, sve dok nije 1938. godine završena školska zgrada u zaseoku Ravni Gaj. U proleće 1960. godine u školskom dvorištu iskopan je bunar. Ova zgrada se i danas koristi. Posle izvršene reforme školstva 1962. godine, četvororazredna škola u Ravnom Gaju, pripaja se Osmogodišnjoj školi u Barajevu i postaje njeno izdvojeno odeljenje.

Ovo je četvororazredna škola. Nastava se odvija u dva kombinovana odeljenja i to prvo odeljenje prvog i trećeg, a drugo odeljenje drugog i četvrtog razreda.

U dvorištu škole se nalazi asfaltirani teren za mali fudbal. Školska zgrada ima sledeće prostorije: dve učionice veličine 6,15 h 8,40 m2; mala učionica 6,15 h 4 m2; hodnik veličine 12,60 h 2,80 m2; toalet veličine 3 h 2 m2; zbornica veličine 2 h 1,80 m2.[5]

Osnovna škola Boždarevac uredi

Selo Boždarevac nalazi se južno od Barajevo na nekih 5 km i razuđenog je tipa. Kroz centar sela prolazi pruga Beograd –Bar kao i Barajevska reka. Škola je počela da radi pod nazivom "Kraljevsko srpska narodna škola Boždarevačka", i tokom vremena će se menjati u zavisnosti od uređenja zemlje.

Iz nedovršenog letopisa škole, koji je vodio učitelj Slobodan Matejić, piše: „Osnovna škola u Boždarevcu osnovana je 1891. godine.“ Za potrebe škole od jednog seljaka otkupljena je seljačka kuća, pokrivena ćeramidom veličine 11h10 metara, ova zgrada je srušena devedesetih godina dvadesetog veka. Kuća je imala jednu prostoriju koja je služila kao učionica, đačku trpezariju i učiteljski stan. Zbog povećanja broja učenika, 1907. godine počela je da se gradi nova školska zgrada, koja je završena 1910. godine ali je se u novoj školi počelo raditi tek 1912. godine. Školska zgrada građena je od tvrdog materijala: kamen i cigla. Pokrivena je crepom. Ima dve učionice, hodnik i kancelariju. Nalazi se na vrlo lepom mestu, na bregu, pored stare škole. Projekat je dobijen od Banske uprave dunavske banovine. Stara školska zgrada je renovirana i služila je kao školski stan ili đačka kuhinja. 1936. godine iskopan je bunar u školskom dvorištu i on je do pre desetak godina služio svojoj nameni. U školsko 1961/62. godini pored redovnog održavanja školske zgrade urađeno je još i ovo: podignuta je betonska ograda pored puta, prilazna staza od kapije do škole, kao i jedna stepenasta betonska staza u dužini od 150 metara, koja povezuje put za Veliki Borak pa kroz školski lug do škole, ovom stazom učenici skraćuju put do škole za oko kilometar; ozidana je i nova šupa za ogrev i školski toaleti.

Posle izvršene reforme školstva 1962. godine, četvororazredna škola u Boždarevcu, pripaja se osmogodišnjoj školi u Barajevu i postaje njeno izdvojeno odeljenje. Ovo je četvoro razredna škola.Nastava se odvija u dva kombinovana odeljenja: prvo odeljenje je prvi i treći razred, a drugo odeljenje je drugi i četvrti razred.

U školskom dvorištu se nalaze dva terena za fizičko vaspitanje i to: jedan mali za elementarne igre; i veliki teren za mali fudbal, rukomet i košarku. Školsku zgradu čine: dve učionice; dva hodnika; dva toaleta: muški i ženski sa po dve kabine; kuhinja.[7]

Reference uredi

  1. ^ „O nama”. Zvanični sajt škole. Pristupljeno 27. 5. 2017. 
  2. ^ Jovanović, Branislav (2000). Mala hronika velike škole. Barajevo: OŠ"Miodrag Vuković Seljak". str. 9—35. 
  3. ^ „o školi”. Barajevo. Pristupljeno 27. 5. 2017. 
  4. ^ Jovanović, Branislav (2003). Barajevska škola; Područna odeljenja (2004 izd.). Barajevo: Branislav Jovanović. str. 32—49. ISBN 86-905053-0-H Proverite vrednost parametra |isbn=: invalid character (pomoć). 
  5. ^ a b „Izdvojena odeljenja”. Zvanični sajt Osnovne škole "Knez Sima Marković". Pristupljeno 27. 5. 2017. 
  6. ^ Jovanović, Branislav (2000). Mala hronika velike škole (prvo izd.). Barajevo: OŠ"Miodrag Vuković - Seljak". str. 81. 
  7. ^ Jovanović, Branislav (2003). Barajevska škola:područna odeljenja. Barajevo: osnovna škola"Miodrag Vuković-Seljak". str. 147—150. ISBN 978-86-905053-0-2. 

Spoljašnje veze uredi