Obaveštajna služba
Obaveštajna služba je vladina institucija koja se bavi pribavljanjem informacija (obaveštajna delatnost) u cilju očuvanja nacionalne sigurnosti i odbrane. Sredstva obaveštajne delatnosti mogu obuhvatati špijunažu, kriptoanalizu, saradnju sa drugim ustanovama i evaluaciju javnih izvora. Sakupljanje i propagiranje ovih informacija skupa se nazivaju obaveštajnom analizom.
Obaveštajne službe pružaju sledeće usluge državnim ustanovama:
- Analiza u oblastima relevantnim za nacionalnu sigurnost
- Rano upozoravanje nadolazećih kriza
- Nacionalna i međunarodna služba sa ciljem suprotstavljanja trenutnim i potencijalnim protivnicima
- Nacionalno obaveštavanje o planiranju odbrane i vojnim operacijama
- Zaštita tajni, njihovih izvora i aktivnosti
- Može da deluje tajno sa ciljem zaštite nacionalne sigurnosti
Obaveštajne službe se mogu priključivati odbrambenim aktivnostima poput kontrašpijunaže i kontraterorizma. Jedna od osnovnih savremenih obeležja svake Obaveštajne službe je i njena kontraobaveštajna funkcija.Sama obaveštajna služba i njene funkcije su po pravilu predmet obaveštajnog rada drugih država. Otuda, svaka obaveštajna služba kontraobaveštajno zaštićuje sopsteveni bezbednosti sistem, posebno i zbog toga da se ne bi podrivalo njeno obaveštajno delovanje u inostranstvu.
Postoji razlika između sigurnosnog obaveštajnog rada i obaveštajnog rada u inostranstvu. Sigurnosni obaveštajni rad bavi se borbom protiv opasnosti po nacionalnu sigurnost, poput terorizma i špijunaže (kontraobaveštajno delovanje). Obaveštajni rad u inostranstvu bavi se prikupljanjem informacija o vojnim, političkim i ekonomskim aktivnostima na tim mestima. Od 20. veka kontraobaveštajne službe (posebno istočnoevropskih i socijalističkih država) deluju i u inostranstvu, u cilju borbe protiv opasnosti po nacionalnu sigurnost, kao što je terorizam i špijunaža.
Neke obaveštajne službe se optužuju za uključenost u atentate, trgovinu oružja, pučeve i propagandu u cilju odbrane interesa njihovih vlada.