Obrazovanje na daljinu

Obrazovanje ili učenje na daljinu je polje obrazovanja koje se fokusira na metode učenja i tehnologiju s ciljem da kroz njih, najčešće pojedinačno, prenese znanje učenicima koji nisu fizički prisutni u blizini nastavnika ili u tradicionalnim obrazovnim ustanovama, kao što su škola ili učionica. Opisuje se kao „proces koji omogućuje pristup učenju i kada su izvor informacija i učenik odvojeni u prostoru, vremenu, ili i u jednom i drugom“. Kursevi na daljinu koji zahtevaju bilo kakvo fizičko prisustvo nastavi (kao na primer završni test), nazivaju se hibridnim ili kombinovanim.

Kompjuteri, češće prenosivi laptopovi i tableti su osnova digitalnog obrazovanja na daljinu

Učenje na daljinu (engl. Distance learning) ili obrazovanje na daljinu (engl. Distance education) jesu termini koji se drugačije definišu u pojedinim zemljama. Obrazovanje na daljinu predstavlja poseban način nastavnog procesa u kome su nastavnik i učenik na fizički udaljenim mestima. Savremena informaciona tehnika i tehnologija upotpunjava naziv „obrazovanje na daljinu“, jer podrazumeva i njihovo korišćenje od strane nastavnika i učenika. Učenje se odvija putem audio, video i računarskih tehnologija. Informaciona tehnika uključuje računarski hardver-softver, komunikacione mreže za elektronsku razmenu između fizički udaljenih računara, uređaji, adapteri koji konvertuju informacije (tekst, sliku, zvuk, film) u digitalni format.

Informaciona tehnologija je takva tehnologija, da metode i sredstva koji se primenjuju u prikupljanju, prenosu, obradi, skladištenju podataka potpomaže procesu obrazovanja. Sve to ne bi bilo moguće bez Interneta, tako da je i njegova upotreba neophodna za čitav proces obrazovanja na daljinu. Postoji mogućnost pohađanja osnovne škole, srednje škole, fakulteta, kao i kurseva na daljinu. Maloletnim učenicima je neophodna dozvola roditelja za takvo obrazovanje. Susret učenika/studenta i nastavnika se dešava tek na završnom testu/ispitu. Sve do tada njihova komunikacija je dvosmerna, koja može biti asinhrona i sinhrona. Asinhrono učenje se obavlja tako da učenik može samostalno da bira sadržaje i veze sa drugim dokumentima prema sopstvenom interesovanju, a za interakciju sa nastavnikom koristi diskusione grupe ili elektronsku poštu. Prednost ovog učenja je u mogućnosti izučavanja sadržaja u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta, ali je nedostatak dobijanje povratne informacije u odloženom vremenu.

Sinhrono učenje predviđa prisutnost i aktivnost svih aktera uključujući i nastavnika. Povratna informacija se dobija u realnom vremenu i svi se aktivno uključuju u rešavanje zadataka. Ovakav način učenja se preporučuje kao dopuna asinhronom učenju. Posebna prednost je svakodnevna interakcija sa nastavnikom i mogućnost kritičkog preispitivanja stavova. Američko udruženje učenja na daljinu pojam obrazovanja definiše kao „dostizanje znanja i veština kroz dostavljene informacije i uputstava primenom različitih tehnologija i formi učenja na daljinu".

Većina definicija upućuje na sledeće karakteristike koje su vezane za učenje na daljinu:

• razdvojenost predavača od korisnika
• institucionalna akreditacija – program je akreditovala ili sertifikovala institucija ili agencija
• upotreba interaktivnih multimedijalnih alata
• dvosmerna komunikacija
• mogućnost susreta učesnika licem u lice – interakcija među učesnicima koja podrazumeva učenje u biblioteci ili laboratoriji za praktični rad.

Termini koji se vezuju za učenje na daljinu jesu: dopisno obrazovanje, učenje od kuće, nezavisno učenje, eksterno učenje, samoinstrukcija, učenje bazirano na tehnologijama, učenje u čijem centru je onaj koji uči, otvoreno učenje, otvoreni pristup, fleksibilno učenje i distribuirano učenje.

Istorijat obrazovanja na daljinu

Obrazovanje na daljinu počinje da se razvija od izuma štamparske mašine i uvođenjem poštanskih usluga, preko telefona, radijskih emisija, filma, televizije pa sve do interneta i pojave savremenih tehnika i tehnologija. Sve ovo je uticalo na metodiku i razvoj obrazovanja na daljinu. Učenje na daljinu je zapravo starije od učenja putem interneta. Ovakav način obrazovanja je postojao i pre nego što su ljudi znali za računar i internet.

Istorija učenja na daljinu datira još od 1728. godine, kada je prvi put objavljen oglas za takvu vrstu obrazovanja. Kaleb Filips, „Teacher of new method od Short Hand“ je u časopisu Boston Gazeta objavio oglas u kome traži studente za izučavanje lekcija. Do druge polovine devetnaestog veka, Univerzitet u Londonu i Univerzitet Vesleian u Ilinoisu ponudili su stepen obrazovanja na daljinu, iako su kursevi stručne korespondencije predstavljali najveći deo učenja na daljinu. Do 20. veka, metode obrazovanja na daljinu i studijski materijali razvili su visok stepen efikasnosti. Tehnološke inovacije poput telefona, radija i kretanja pokazale su obećanje kao instrument za učenje na daljinu. Uveren da će jedan od njegovih izuma revolucionisati obrazovanje, Tomas Edison je izjavio da će američki školski sistem biti potpuno transformisan „pokretnim slikama“. Katalog učilačkih filmova objavljen je 1910. godine. Edisonova velika očekivanja za filmove kao instrukcijske alatke bile su prerano, ali obrazovanje na daljinu postepeno je usvojilo audio-vizuelne materijale u mnogim programima.

Kako je rasla popularnost za učenjem na daljinu tako su nailazili i problemi. Žalbe nad praksom i legitimitetom nekih provajdera učenja na daljinu podstakle su zahteve za regulisanjem takvim načinom obrazovanja. Godine 1926. organizovano je Nacionalno veće za domaće studije za pregled programa učenja na daljinu i uspostavljanje smernica za njihovo delovanje. Programi učenja na daljinu koje upravljaju koledži i univerziteti akreditovali su Nacionalno univerzitetsko udruženje za proširenje već 1915. godine. Kvalitet sadržaja programa učenja na daljinu zasnovan je na identifikovanim standardima.

• Prvi period (druga polovina 19. veka), obuhvata dopisno obrazovanje koje postaje legitimni proces obrazovanja zahvaljujući pojeftinjenju poštanskih usluga u Evropi i Americi.
• Drugi period vezuje se za kraj šezdesetih i početak sedamdesetih godina 20. veka. Tad je bila u funkciji upotreba radija, televizije i audio-traka u kombinaciji sa tradicionalniom metodama i oblicima rada u nastavi. U ovom periodu posebnu ulogu imaju univerziteti i institucije iz Velike Britanije, Kanade, Japana i Amerike.
• Treći period naziva se period savremenog učenja na daljinu jer vezujemo za multimedijalne računarske sisteme i interaktivnu televiziju.

Datumi koji treba da se pomenuti kada se govori o obrazovanju na daljinu su:

• 1852. godine – Fonografski institut u Sinsinatiju, Ohajo. Sprovedena je stenografska obuka za sekretarice; one koje su položile dobile su sertifikate.
• 1858. godine - Londonski univerzitet je, pored tradiocionalnog učenja, nudio i kurseve na daljinu.
• 1873. godine – Ana Tiknor, Boston, Masačusets. Ovaj program trajao je 24 godine i koristilo ga je oko 10.000 žena svih društvenih statusa.
• 1900. godine – Žene kao ciljna grupa programa učenja od kuće u Njujorku, preko 20.000 polaznica.
• 1900. godine – Marta van Renseler, Kornel univerzitet, Njujork. Ovaj program proširivanja privrede domaćinstava bio je namenjen ženama iz rurealnih područja širom države Njujork. Za pet godina, program je pohađalo oko 20.000 polaznica.
• 1996. godine - U sklopu programa geografije u Istraživačkoj stanici Petnica objavljuje se prvi domaći digitalni onlajn udžbenik i kreće sa nastavom na daljinu preko interneta.
• 1996. godine - Đuk univerzitet prvi nudi globalne postdiplomske studije u oblasti menađmenta, kombinujući online i tradicionalnu nastavu.
• 1997. godine – Milijarder Majkl Sejlor donira 100 miliona dolara za stvaranje besplatnog onlajn obrazovanja na kvalitetnom nivou Ajvi lige.
• 2001. godine – Razvijen je Mudl, virtuelna obrazovna sredina.
• 2003. godine - Počeo je sa radom LINK sistem elektronskog učenja.
• 2003. godine - 41% dece koja se obrazuju kod kuće učestvuju u učenju na daljinu.
• 2005. godine - Skoro 3,2 miliona studenata u SAD odabralo je makar jedan onlajn kurs na univerzitetu.
• 2006. godine - Čak 11.200 programa na koledžu u SAD kreirani su tako da u potpunosti mogu da se sprovedu kroz onlajn učenje.
• 2009. godine – Jutjub kategorije EDU predstavlja na hiljade besplatnih predavanja i Blackboard aplikaciji za učenje na daljinu postaje dostupna preko Android platforme.
• 2011. godine – Učenje na daljinu postaje idealno rešenje za studente u Britaniji, kojima je trostruko povećana školarina.
• 2011. godine – 77% američkih korporacija je koristilo onlajn učenje.
• 2012. godine - Sistemi poput Polikoma obezbeđuju obučavanja putem prenosa uživo.
• 2013. godine – Svaki drugi osmak se za malu maturu priprema putem platforme za učenje na daljinu.

Tejlerova paradigma modela obrazovanja na daljinu prikazuje evoluciju kroz pet generacija sa njihovim prednostima i nedostacima

Prva generacija – Model dopisivanja

Model dopisivanja i samostalno učenje koriste se od druge polovine devetnaestog veka kada dopisno obrazovanje postaje legitimno u Evropi i SAD. Predstavlja najstariji oblik učenja na daljinu. Dopisne škole nastaju i razvijaju se sa pojavom štampe, odnosno sa razvojem poštanskog sistema i štampane reči. Omogućavaju polaznicima da poštom dobijaju materijale za učenje, kao i da šalju rezultate predviđenih zadataka.

Koliko će biti uspešan model dopisivanja direktno zavisi od polaznika. Interakcija između polaznika i predavača je spora i neostvariva sa ostalim polaznicima.

Prednosti pisanih materijala jesu spontanost, jer se ona koristi bez obuke, zatim pažnja korisnika je usredsređena na sadržaj, a ne na medijum, lako se koristi, brzina učenja je promenljiva, niska cena, vremenska nezavisnost.

Nedostaci pisanih materijala jesu ograničen pogled na stvarnost, pasivno učenje, nema povratnih informacija.

Druga generacija – Multimedijalni model

Multimedijalni model se pojavljuje krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka. Za taj model je karakteristična pojava radia, televizije i audio traka, kao i računarske diskete sa didaktičkim programima, interaktivne trake, CD-ROM-ovi i DVD-ROM-ovi. Kombinacijom više medija istovremeno kao što su tekst, slika, zvuk, video i animacija nastaje multimedijalni model. Odnos između predavača i polaznika ograničen je sredstvima komunikacije.

Treća generacija – Telekomunikacioni model

Telekomunikacioni model podrazumeva jednosmernu ili dvosmernu komunikaciju između dva ili više prostorno udaljena korisnika u realnom vremenu. Prednost treće generacije jeste mogućnost interakcije među polaznicima. Najpopularniji oblik je video-konferencija. Nedostatak ovog modela je što mali broj institucija ima neophodne resurse.

Četvrta generacija – Model fleksibilnog učenja

Ovaj model učenja nastao je razvojem internet usluga, prevashodno multimedijalnog dela interneta odnosno veb, čime se obrazovni kvaliteti interneta povećavaju. Ključne karakteristike modela fleksibilnog učenja jesu interaktivnost, nelinearnost i kolaboracija. Polaznici komuniciraju na različite načine.

Peta generacija – Model inteligentnog fleksibilnog učenja

Model inteligentnog fleksibilnog učenja zasnovan je na internet-orijentisanoj isporuci, inteligentnim objektnim bazama i automatizovanim sistemima za odziv, čime se smanjuju troškovi obuke u odnosu na tradicionalnu obuku ili prva tri modela učenja na daljinu.

Posmatrajući razvoj obrazovanja na daljinu sa tehnološkog aspekta, ono je prikazano kroz četiri nivoa

1. Prvi nivo predstavlja veliki izbor tehnologija i medija počev od čitanja štampanih materijala, preko radia i televizije pa do komuniciranja elektronskom poštom i putem društvenih mreža. Od učenika i nastavnika se očekuju adekvatne medijske i digitalne sposobnosti u obrazovnom procesu.
2. Drugi nivo prikazuje razvoj hardvera i programa počev od neumreženih računara koju su se koristili za individualno učenje do korišćenja umreženih računara, veb alata, sistema za učenje na daljinu. Razvoj koji tek sledi ide u pravcu društvenog umrežavanja, kreiranja i deljenja informacija na mreži.
3. Treći nivo je predstavljen je razvojem tradicionalnih alata koji podržavaju nastavni proces na temelju uvežbavanja do alata koji omogućavaju društveno umrežavanje i samousmeravajuće učenje.
4. Četvrti nivo predstavlja napredak medijske i digitalne pismenosti, evoluciju počev od preuzimanja nastavnih materijala pa do neograničene interakcije i diskusije među polaznicima kursa kao i individualno učešće u kreiranju sadržaja za učenje. Stavljanje učenika/studenata pred izazov kreiranja digitalnih proizvoda kao rezultata učenja približava učenje onom što se dešava u stvarnom svetu.

Vidi još

• Obrazovanje na daljinu u funkciji podrške darovitim učenicima

Literatura

• IAP. distance learning... a magazine for leaders volume 2 number 6. str. 18. ISBN 9787774554229. 
• Holmberg, Börje (2005). The evolution, principles and practices of distance education. Studien und Berichte der Arbeitsstelle Fernstudienforschung der Carl von Ossietzky Universität Oldenburg [ASF] (na jeziku: German). 11. Bibliotheks-und Informationssystem der Universitat Oldenburg. str. 13. ISBN 978-3-8142-0933-3. Pristupljeno 23. 1. 2011. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Willis, Barry Donald (1994). Distance Education: Strategies and Tools. Educational Technology. str. 21. ISBN 978-0-87778-268-1. 
• Moore, Michael G.; Anderson, William G. (2003). Handbook of Distance Education. Psychology Press. str. 41. ISBN 978-0-8058-3924-1. 
• Anderson, Terry (2008). Theory and Practice of Online Education. (2nd ed ). ISBN 9781897425084. 
• Vaughan, Norman D. (2010). „Blended Learning”. Ur.: Cleveland-Innes, MF; Garrison, DR. An Introduction to Distance Education: Understanding Teaching and Learning in a New Era. Taylor & Francis. str. 165. ISBN 9780203860915. Pristupljeno 21. 9. 2012. 
• Anderson, T., & Dron, J. (2010). Three generations of distance education pedagogy. The International Review of Research in Open and Distance Learning, 12(3), 80-97.
• Bates, T. (2005). Technology, e-learning and distance education: RoutledgeFalmer.
• Clark, J. J. (1906). „The Correspondence School--Its Relation to Technical Education and Some of Its Results”. Science. 24 (611): 327—34. Bibcode:1906Sci....24..327C. PMID 17772791. doi:10.1126/science.24.611.327. 
• Hampel, Robert L (2010). „The Business of Education: Home Study at Columbia University and the University of Wisconsin in the 1920s and 1930s”. Teachers College Record. 112 (9): 2496—2517. S2CID 141830291. doi:10.1177/016146811011200905. 
• Holmberg, Börje. Theory and Practice of Distance Education (2nd ed 1995) online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. јул 2017)
• Kett, Joseph F. (1994). Pursuit of Knowledge Under Difficulties: From Self-Improvement to Adult Education in America. Stanford University Press. ISBN 978-0804726801. 
• Moore, Michael Grahame; Anderson, William (2012). Handbook of Distance Education (2nd изд.). Psychology Press. ISBN 978-1-4106-0729-4. Архивирано из оригинала 23. 10. 2020. г. 
• Major, C.H. Teaching online: A guide to theory, research, and practice. (Johns Hopkins University Press, 2015).
• Moore, M.G., ed. Contemporary issues in American distance education (1990)
• Peters, O. (1994). Distance education and industrial production: A comparative interpretation in outline(1973). Otto Peters on distance education: The industrialization of teaching and learning, 107-127.
• Saba, F. (2011). Distance Education in the United States: Past, Present, Future. Educational Technology, 51(6), 11.
• Stubblefield, Harold W. and Patrick Keane. Adult Education in the American Experience: From the Colonial Period to the Present (1994) ISBN 978-0787900250
• Taylor, J. C. (2001). Fifth generation distance education. e-Journal of Instructional Science and Technology (e-JIST), 4(1), 1-14.
• Terry Evans, M. H., David Murphy (Ed.). (2008). International Handbook of Distance Education. Bingley: Emerald Group Publishing Limited.
• Walsh, Taylor. Unlocking the Gates: How and Why Leading Universities Are Opening Up Access to Their Courses (Princeton University Press, 2011) online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. oktobar 2020)

Časopisi

• The International Review of Research in Open and Distance Learning", widely cited, open access scholarly journal
• The Journal of Distance Education / Revue de l'Éducation à Distance, scholarly journal
• The Journal of Online Learning and Teaching", peer-reviewed open access scholarly journal

Spoljašnje veze

• Distance learning na sajtu Curlie
• The United States Distance Learning Associaton
• "Radio in education"
• "Issues in Distance Education book series from Athabasca University Press" Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2017)
• The Center on Accessible Distance Learning (AccessDL)
• "Using Telepresence Robots to Bring Online and Face-to-Face Students Closer."