Odlagač

U zavisnosti od vrste transporta kojim se dovozi otkrivka, odlagači se dele na grupu prilagođenu šinskom transportu i grupu koja radi sa transporterima sa trakom.

Ciklično dopremanje mase železničkim transportom kontinuirano preuzima odlagač koji je opremljen sa prijemnim uređajem sa kašikama na rotoru ili lancu koji radi na istom prinicipu kao rotorni bageri ili bageri vedričari. Odlagači ove grupe nazivaju se odlagači sa kašikama.

Odlagač uglja

Kod odlagača koji rade sa transporterima sa trakom, iskopina se predaje kontinuirano sa etažnog transportera na prijemni transporterski uređaj odlagača. Odlagači ove grupe nazivaju se odlagači sa trakom. Odlaganje odlagačima primenjuje se u svim uslovima reljefa u različitim klimatskim uslovima i kod srednjih vrlo velikih kapaciteta. Uz primenjene rotorne bagere na otkrivci danas se po pravilu primenjuje transport transporterima, a odlagač je završetak tzv. BTO kompleksa. U zavisnosti od povezanosti prijemnog uređaja sa odlažućim, odlagači se dele na

• jednodelne,
• dvodelne.

Kod jednodelnih prijemni i odlažući uredđaji čine zajedničku konstruktivnu celinu, a kod dvodelnih prijemni i odlažući uređaji predstavljaju posebne konsturktivne celine postavljene na sopstvene mehanizme uz kretanje.

Prema vrsti mehanizama za kretanje odlagači se dela na:

• šinske,
• gusenične,
• koračajuće.

Po pravilu su odlagači sa kašikama opremljeni sa šinskim mehanizmom za kretanje, dok su odlagači sa trakom za guseničnim ili koračajućim mehanizmom za kretanje.

Uređaji za odlaganje

Uređaji za odlaganje kod odlagača ima oblik dugačke strele sa transporterom velike brzine, a to omogućava postizanje velikih kapaciteta pri relativno maloj težini konstrukcije. Materijal pada odbačen slobodno po putanji oblika parabole. Primena sve dužih strela za odlaganje omogućuje povećavanje odstojanja kod formiranja prednasipa, povećanje sigurnosti rada i povećanje širine blokova pri istovremenom smanjenju broja pomeranja transportnih linija. Povećanje dužine strele dovodi, međutim, do znatnog porasta, a time se pogoršavaju konstruktivne osobine mašine.

Mehanizam za kretanje i noseća konstrukcija

Kod odlagača se primenjuju slične vrste i sistemi mehanizama za kretanje kao i kod kontinualnih bagera. Mehanizmi za kretanje mogu biti šinski, gusenični i koračajući. Koristi se princip oslanjanja na tri tačke i sistem balansiranja koji osiguravaju podjednako opterećenje svakog nosećeg elementa mehanizma za kretanje pri neravnoj podlozi. S obzirom na znatno lošiju nosivost radnih etaža na odlagalištima, neophodno je ostvarivanje nižih specifičnih opterećenja tla.

Zadatak noseće konstrukcije kod odlagača je povezivanje uređaja za prijem i odlaganje masa i prenošenje njihovih težina i spoljnih opterećenja na mehanizam za kretanje. Spoljne sile koje opterećuju konstrukciju odlagača mogu biti statične i dinamičke i javljaju se pri transportu masa, pri čemu znatno veću ulogu nego kod bagera ima uticaj vetra.

Tipovi odlagača

Proizvode se:

• gusenični (jednodelni i dvodelni odlagači sa trakama),
• koračajući dvodelni odlagači sa trakama,
• šinski (jednodelni i dvodelni odlagači sa kašikama).

Gusenični jednodelni odlagači sa trakama

Gusenični jednodelni odlagači sa trakama imaju uređaj za prijem u obliku strele koja je ili oslonjena na pretovarni uređaj etažnog transportera ili je obešena na konstrukciju gornjeg dela odlagača. Prednosti ovog tipa odlagača je jednostavan sistem noseće konstrukcije, jednostavan sistem za kretanje koji se sastoji od dve ili tri gusenice i mala težina. Slaba strana mu je mali radijus prijema masa za odlaganje i ograničena mogućnost kretanja odlagača u odnosu na etažni transporter. Jednodelni sistemi primenjuju se po pravilu kod manjih odlagača, kao što je na primer odlagač firme Krupp ARs 2200, odlagač poljske proizvodnje tipa ZGOT1000 i odlagač nemačke proizvodnje firme Takraf ARsB 2500-50.

Gusenični dvodelni odlagači sa trakama

Gusenični dvodelni odlagači sa trakama imaju uređaj za odlaganje povezan sa etažnim transporterom pomoću uređaja za prijem masa koji ima sopstveni mehanizam za kretanje, te imaju povećanu mogućnost manevrisanja u odnosu na etažni transporter. Težina uređaja za prijem masa prenosi se na sopstveni mehanizam za kretanje, ne opterećuje mehanizam za kretanje uređaja za odlaganje i omogućava upotrebu dugih strela za odlaganje.

Koračajući dvodelni odlagači sa trakama

Koračajući dvodelni odlagači sa trakama imaju iste tehnološke karakteristike i način rada kao i odlagači na gusenicama. Njihova prednost u poređenju sa guseničnim odlagačima je manje specifično opterećenje tla, a nedostatak je mala brzina koračanja. Ovi odlagači se proizvode isključivo kao dvodelni. Koračajuće odlagače proizvodi SSSR i ČSFR. Odlagači su opremljeni sa klizajućim mehanizmom za kretanje, a najveći do sada proizvedeni odlagač je ZP10000.

Šinski

Šinski jednodelni i dvodelni odlagači sa kašikama primenjuju se na kopovima sa šinskim transportom.

Uređaj za prijem masa

Uređaj za prijem masa povezuje odlagač sa transportnom mrežom površinskog kopa. Ako se u površinskom kopu primenjuje transport transporterima, odlagači su neposredno povezani sa sistemom transportera, što osigurava kontinuiran tok masa za odlaganje. Kod jednodelnih odlagača, uređaj za odlaganje povezan je sa etažnim transporterom pomoću strele za prijem, kod dvodelnih pomoću uređaja za prijem. Pretovarni uređaj povezuje odlagač sa transporterom i pripada kompleksu radnih transportera. Kod šinskog transporta dovoz masa za odlaganje ima ciklični karakter. Potrebno ih je uklopiti u dati stalan tok. Kontinualnost odlaganja, postiže se uređajem za prijem sa kašikama, koji je po konstrukciji i radu sličan uređaju za kopanje bagera vedričara ali je prilagođen izmenjenim uslovima rada, koji se odgleda u smanjenju intezivnosti procesa rezanja zbog dovoza materijala u rastresitom stanju, kao i stalnom položaju kašika u odnosu na mehanizam za kretanje odlagača.

Vidi još

• Površinska eksploatacija

Literatura

• Pavlović V, Sistemi površinske eksploatacije, 1998, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd.
• Pavlović V. (1992). Tehnologija površinskog otkopavanja. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet.