Oiran
Oiran (花魁) je naziv za otmene kurtizane u Japanu. One su spadale u tip judžo (遊女), u bukvalnom prevodu žene koje zabavljaju ili prostitutke. Međutim, takođe su se i izdvajale od ostalih judžo po načinu i veštini zabavljanja a mnoge čak postajale i poznate ličnosti van kvarta zabave. Njihovo umeće i glamur često su postavljali nove trendove među bogatim i elitnim slojevima društva, što je opstalo do dan danas.
.jpg)
Prve oiran počinju da se javljuju tokom Edo perioda (1600–1868), a sam naziv potiče od japanske fraze (oira no tokoro no nesan - おいらの所の姉さん), što u bukvalnom prevodu znači moja starija sestra. Na početku, zakon je ograničavao mesto bordela na ozidani kvart ili okrug van centra grada. U velikim gradovima poput Kjotoa to je bio Šimabara okrug, u Osaki Šinmači okrug, a u Edu današnjem Tokiju, Jošivara. Kurtizane nisu rangirane po klasnom principu, utvrđenim rođenjem; već po lepoti, veštini, obrazovanju i karakteru. Većina njih je bilo prodavano u ove svrhe još odmalena, zarad poboljšanja teške ekonomske situacije porodice.
Među oiran, najvišu poziciju su imale taju (太夫), kurtizane najvišeg ranga adekvatne da zadovolje čak i daimjoa. Koristile su jedno starojapansko narečje kojim su se služili još pripadnici elitnih klasa i intelektualci. Tokom sredine XVIII veka, nestaje rangiranje kurtizana i time sve stapaju u jedan naziv, oiran.
Da bi se steklo zvanje oiran, devojka bi bila sprovedena kroz niz obuka kako bi postigla zadovoljavajući nivo umeća zabavljanja. To je uključivalo poznavanje ceremonije čaja ili čado (茶道), veštine aranžiranja cveća ikebana (生け花) ili kado (花道) i kaligrafije.
Pojavom gejša, koje su praktikovale otvoreniji i pristupačniji vid zabavljanja prosečnog posetioca, završava se era oiran. Neke žene koje i dalje praktikuju veštine oiran, to čine isključivo radi održavanja kulturnog nasledstva, eliminišući sve veze sa nekadašnjim erotskim aspektima takve profesije.
Odabrana literatura uredi
- DeBecker, J.E (1971). The Nightless City or The History of the Yoshiwara Yukwaku.
- Longstreet, Stephen and Ethel (1970). Yoshiwara: The Pleasure Quarters of Old Tokyo.
- Seigle, Cecilia Segawa (1993). Yoshiwara: The Glittering World of the Japanese Courtesan.
