Opsada Rodosa (1522)

Opsada Rodosa je vojna akcija iz 1522. godine, koju je preduzeo je turski sultan Sulejman Veličanstveni (1520-1566) protiv tadašnjih gospodara ostrva vitezova Hospitalaca. Prethodna turska opsada (1480) završena je neuspešno. Rodos je, uz Beograd, smatran za neosvojivi bedem hrišćanstva. Tu je bilo središte vitezova Hospitalaca. Opsada je završena pobedom Turaka i zauzećem ostrva.

Opsada Rodosa
Deo Ratovi Sulejmana Veličanstvenog
Vreme 26. jun – 22. decembar 1522. Mesto Rodos Ishod turska pobeda
Sukobljene strane
Hospitalci	Osmansko carstvo
Komandanti i vođe
Filip de Vilje	Sulejman Veličanstveni
Jačina
oko 7.000 ljudi	oko 100.000 ljudi, 400 brodova
Žrtve i gubici
znatni	veliki

Uvod

Sulejman je po dolasku na vlast želeo zaštititi Carstvo sa severa i sa juga, na moru i kopnu, od dva bedema hrišćanstva koja su do tada smatrana neosvojivim: Beograd i Rodos. Pohode su podsticali Sulejmanov vezir Mustafa i kapetan Kurdoglu. Na kraju su sultana na pohod privoleli izdajnici ostrva, jedan jevrejski lekar i veliki kancelar reda, Portugalac Andre de Mirail (Amaral). Sulejman se koristio zauzetošću Svetog rimskog carstva, odnosno Karla V u ratu sa francuskim kraljem Fransoom. Obnova mira sa Mletačkom republikom osigurala ga je i sa te strane. Sultan je uputio pismo velikom majstoru u kome zahteva predaju ostrva. Ponuda je, naravno odbijena. Turska flota od 300 brodova i 10.000 vojnika, pod zapovedništvom Mustafa-paše, odjedrila je 18. juna.

Opsada

Sulejman je sakupio brodovlje u Marmarskom zalivu i odatle je krenuo na Rodos. Dana 28. jula on se iskrcao na ostrvo. Sa sobom je vukao velike topove. Dva topa bila su velika poput onih kojima je opsedan Carigrad 1453. godine. Grad i luku sa sedam bedema branili su francuski, nemački, engleski, portugalski, italijanski i provansalski vojnici. Napad je otpočeo 1. avgusta 1522. godine. Rumelijski beglerbeg stajao je na nemačkoj strani bedema. Trebalo je da on prvi napadne. Nasuprot njemu bio je vitez Kristof od Valdnera. Na nemački bedem pucano je iz 21 topa, a iz 22 topa pucano je na kulu svetog Nikole. Po tri topa postavljena su protiv španskog i engleskog odbrambenog zida, a sedamnaest protiv italijanskog. Čitav avgust prošao je u opsedanju. Odbranom grada rukovodio je mletački inženjer Gabrijel Martineng. On je došao sa Krita i odmah je primljen u red.

Dana 5. septembra otpočeo je turski napad u kome su Turci oduzeli hrišćanima sedam zastava, ali su bili odbijeni. Izgubili su više od 2.000 ljudi. Iste gubitke imali su i u napadu od 11. septembra dok su hrišćani izgubili samo 30 ljudi. Nakon dva dana probijen je otvor engleskog odbrambenog zida. Jevrejski lekar, izdajica grada, uhvaćen je i rasečen dok je pokušavao strelom poslati pismo osmanskom taboru. Novi napad usledio je 24. septembra. Najžešća borba bila je na španskom bedemu. Janičarski aga je prodro i postavio svoju zastavu. Međutim, napad je takođe odbijen. Sulejman je bes iskalio na Ajaz-paši, rumelijskom beglerbegu, koji je smenjen i zatvoren. Nakon 24 sata je pomilovan i vraćen na svoj položaj. Serasker Mustafa poslat je za namesnika u Egiptu, a na njegovo mesto došao je Ahmed-paša koji je preuzeo rukovodstvo.

Ahmed je 12. oktobra pokušao na prepad zauzeti engleski odbrambeni bedem. Napad je odbijen. Italijani i Provansalci odbili su turske napade 22. oktobra. Poslednjeg dana novembra Turci ponovo napadaju. Izgubili su 3000 ljudi te je Ahmed-paša naredio povlačenje i kopanje rovova. Nameravao je minama da ubrza opsadu. Pregovori su otpočeli istog dana.

Tursko zauzeće Rodosa

Sulejman je pretio da u slučaju prekida pregovora neće poštedeti nijednog hrišćanina, odnosno "da će svi biti pobijeni do mačaka". O predaji se odlučivalo na skupu dostojanstvenika reda Hospitalaca, a onda i na velikom skupu. Hrišćani su od sultana tražili odlaganje ultimatuma koga je sultan postavio za donošenje odluke. Sultan je naredio vatru. Napad na španski bedem je odbijen (18. decembra). Međutim, već sledećeg dana bedem je pao. To je ućutkalo protivnike predaje. Ahmed-paši su hrišćani doneli dokument kojim je sultan Bajazit II obećavao mir i sa svoje i sa strane svojih naslednika. Ahmed-paša je iscepao i izgazio dokument, a dvojici poslanika koji su ga doneli isekao prste, nos, uši i takve ih poslao sa pismom nazad. Hrišćani samom sultanu šalju dvojicu građana i jednog viteza. Oni pregovaraju o uslovima predaje. Sultan je obećao slobodan prolaz u roku od 12 dana. Hrišćani su se obavezali da predaju 50 talaca, polovina vitezovi, a polovina građani.

Hrišćani su postavili uslov da se turska vojska udalji na milju od grada. Petog dana nakon potpisivanja ugovora, grupa janičara sa persijske granice približava se gradu naoružana samo štapovima i pljačka grad. Glavne napade usmerila je ka crkvi Svetog Jovana gde su ostrugali slike svetaca, razbijali kipove, otvarali grobove velikih majstora i razarali oltare. Napad na crkvu dogodio se za Božić. Papa Hadrijan je za to vreme držao misu u crkvi Svetog Petra u Rimu. Jedan kamen mu je iz pročelja pao pred noge kao simbol pada prvog bedema hrišćanstva. Turci su prekršili sve glavne tačke sporazuma: kapitulaciju, slobodan prolaz sa imovinom, nepovredivost bogomolja.

Posledice

Posle Rodosa, padaju i druga ostrva koja su pripadala Hospitalcima: Leros, Kos, Kalimna, Niziros, Telos, Limonija, Halke. Sulejman se nakon mesec dana vratio u Carigrad. Osvajanje Carigrada navelo je persijske šahove da upute poslanike turskom sultanu. Persijski poslanik je došao u Carigrad sa pratnjom od 500 konja. Ruski car Vasilije takođe šalje poslanika Ivana Morozova da pregovara sa sultanom. Hospitalci se sklanjaju na Siciliju. Odatle su se 1530. godine preselili na Maltu i Goco, kao i u Tripoli u Severnoj Africi koji je bio pod kontrolom cara Karla.

Literatura

• Jozef fon Hamer; Historija Turskog (Osmanskog) carstva 1, Elbrokers, Zagreb 1979.